ex - ТАНЈУГ ЈАВЉА: ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Од кад је оптужница Кли н тонових отпала, а председник Трамп успешно прегазио „мочвару“, не потонувши у живом блату америчке демократије, како је две године најављивао CNN , а понављали , папагајски, и сви одани му српски информативни трабанти, ТВ станице, магазини и „врхунски аналитичари“ у окриљу власти, посебно Политике , Француска и Немачка предлажу Америци, Русији и Кини да им се придруже у вези са новим кругом решавања питања Косова. Углавном се све врти око тога како ће, повратком проблема под окриље ОУН, бити промењена, то јест „замењена“ резолуција 1244. И то тако да, првенствено, вукови буди сити, а да овце, наравно, и не морају нужно бити баш на броју. Поготово оне српске. Дакле, Париз и Берлин, који су се до сада крили иза Брисела, спроводећи налоге клинтоноида из поражене администрације САД, сад би да обавезно учествују у предстојећем новом Берлинском конгресу посвећеном Балкану. Илити – новој Јалти. И то – у статусу смерних хијена, у др...

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Петооктобарски капиталци, све нестрпљивије, вребају шансу и тренутак да у „анархији“ некаквог „балканског пролећа“ искораче у први план „блиске смене Вучића“, који је, тврди видовита Весна Пешић, „политички уздрман јер нас није одвео у ЕУ“. Имајући у виду да је ова Ванга друге Србије са „вукомобила“ зимских шетњи 1996. поткопавала Милошевића, а потом подстицањем кампање белих листића 2012. ослабила Тадића, да би на Слободној Европи најавила добродошлицу Томи и и Александру, њене изјаве, колико год била данас сматрана истрошеном, ипак не треба олако схватити, јер се одавно перципирају као незваничне поруке западних центара моћи. Прво преко српских „елитних дисидената“ деведесетих, па потом постоктобарских влада које, споља руковођене, послушно вуку кључне конце српске политике. И унутрашње и спољње. Поготово после прогнозе Хилари Клинтон, изречене у Београду 2008, председнику Борису Тадићу, да ће „неред на Балкану, по америчком мишљењу, најбоље средит...

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Ако и   после најновијег ултиматума из Приштине ова   власт о(п)стане „неутрална“,   а Брнабићка најављује „одмерена“,   уствари и даље плачевно позиционирана у односу на актуелне претње   границама Србије, дозивајући   узалуд правду међународне заједнице и ОУН, мрка капа нашој будућности.   Ради се о до краја заоштреном питању елементарног опстанка државе   која се поново нашла у процепу нових геостратешких Јалти . Сада комбинаторике троглавог глобалног поретка САД, Кине и Русије. И то – као потпуно пасивни објекат текућих подела интересних сфера. У тој клими, главни претенденти који се нуде у подели рубних делова Србије, као награде за успех још једног, овог пута успелог Рамбујеа, и утеривање преосталог београдског пашалука у НАТО, јесу њени алави суседи. Албанци и Хрвати, пре свих. Председник, све више у изнудици те нове симултанке на Балкану, где су банана државице обични пиони на плочи, према изјави ...

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Ако оваква Србија, данас у пеленама робовског најма и владавине   послушника западних картела и надаље о ( п ) стане, позиционирана без јасно профилисаног учинка непоткупљиве, потпуно нове елите, истинских експерата, патриоита, без поузданог моћног савезништва на том путу, ако не напусти досадашњу „стазу леминга“ ка фатаморгани ЕУ, мрка капа њеној будућности. Поготово ако буде и даље беспомоћна чекала резултат лом љ е ња руке Трампа и Меркел клинтониста у Бриселу на кључном питању који ће од два клана поцепене Америке сутра   терористима подарити државу Косово. И столицу у ОУН. У том случају, слаба вајда од владавине Вучићевог „напредњаштва“, штавише очигледна је штета од   даљег останка овог модела ауторитарне „стабилократије“. Поготово од њене   прозирно коруптивне стратегије „неутралног“ посматрача даљег парања државе којом управљају. А на чије територије све отвореније претендују и најближи суседи. Овакво   стање ...

Београд, 2000 . Да ли се, без обзира на већ поднете жртве, наново бацати под точак историје, или, на њеној платформи уз нешто прагматизма, са осталим малим народима трагати за местом, макар и не било најудобније. Оно, додуше, можда и није најпримереније представи коју имамо о нама и нашој незаменљивој светској улози у прављењу историје, али је можда последњи воз за будућност. Ова дилема, колико год не звучала гордо, копка мисао, јер баш на дан када су наши дедови и очеви пркосећи надирућем фашизму узвикивали „ боље рат него пакт “ , Србима је на најновије историјске дилеме „ понуђен “ у виду маневара НАТО алијансе „ динамични одговор 2000 “ . Та порука се цинично поклапа са годишњицом агресије НАТО (правдане одбраном хуманитарних принципа) , у којој смо жестоко бомбардовани три месеца. Остављени на ледини од стране оних због којих су наши преци 27. марта изашли на улице, а третирани као глинени голубови , како од стране потомака мрских фашиста, данас лидера Европе, та...

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Ето нама, још за који дан, на богато окићеним тендер јелкама, у шљаштећим авенијама, али и Весићевим, према будућем сутра , јарко осветљеним тунелима, гламурозне прославе како, тачно у минут, долази у сусрет затеченој, смушеној Србији али , међу нама, већма потиштеним,   присутној   баш расположеној бившој „браћи“. Која се у највеселијој ноћи окупља   да у   спекткалу   „балканске „ клопе и   „оријенталне“   за њих инсцениране опуштености     оживе   дане   разузданости бившег дембел социјализма. Сретна нам Нова,мада за то нема баш опипљивих, правих разлога, па ће зато, канда, на крају крајева,   и вде у Србији најпре   бити она стара. Година и даље све већег скока у статитистици напредњачког „напретка“,а незаустављивог пада реалног дохотка – и то баш оних, којима је та самообмањујућа игра параметара и намењена.Али, тако ће, још лажно свечаније, гламурозније и спинерски нацифраније,бити и...