ex - ТАНЈУГ ЈАВЉА: ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ „Стижу нам браћа .. “ ?! Глас о предстојећем доласку Црвене армије ширио   се муњевито, али шапатом сокацима Банатскe Паланке.Праћен помешаним осећањима . Код неких загрцнуте радости, код других потискиваног страха.. стрепње од непознатог.Већ се доста   „претурило преко главе кроз окупацију“ до тог краја   септембра 1944. Ни мукац, бар неки званични наговештај блиског   ослобођења да се, како би требало, чује од званичног изvора информисања.Oд сеоског добошара.Иако већ данима нема швапске војске, нигде званичне најаве   да долазе наши .   Ама ни трага.Само напетост.Нема наговештаја нашта ће све очекивано, а неизбежно.. изаћи . Изабрали су Руси да уђу, да продру, да сможде Немце у повлаченњу баш „туна код нас“.И то из правца   Румуније. Још две недеље пре него што су   узели Темишвар. Журе у колонама тенкова, топова, каћуша према   балканској ракрсници,Београду. А румунска граница је   једва   5оо метара...

  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Удар оркана који се из потаје градносног облака сручио на   ветробран   моје веспе, на путу између Старих Бановаца и Старе Пазове, заковао је на тренутак олтајмер за коловоз.То ме још није стрефило за 4о година стажа на „џиасу . Сада је у блеску олује дошло време да платм цех за авантуризам   чиче које сe костимирао у дасу. Какао ми рече једно циганче, док сам неки дан раније турирао машину на семафру, све верујући да   ми се у оклопу скафандера и заштити конбинезона не могу препознати године , „ матори пошто ти ова крнтија.“ Он весели млади   просјак , ја   кобајаги царевић. И тако у тунелу циклона, у мраку усред дана а   на моје запрепашћење, задњи точак   врти у месту под притиском    невдљиве немани.   Квачило проклизава у првој   .   Велики   пластични ветробран   савија   се према кациги и шибан сам немилосрно млазевима кише, рафалима , града и бичевима   олује . П...