ЈАХАЧИ МЕДИЈСКЕ АПOКАЛИПСЕ
Драган Милосављевић „ Шта?! Србија – мета медијске агресије Запада... Kакве глупости, још једна теорија завере!“. Пред камерама Студија Б, надмено ми се, право у лице, овако обраћа заменик министра инфомисања СФРЈ, Хасан Ченгић. Година 1990. То је будући министар војни Алије Изетбеговића, брат Мустафе Ченгића најмоћнијег међу ратним профитерима у стратешки испровоцираном грађанском рату у БИХ. Хасан јe главни гост на округлом столу око кога сам, уз пристанак директора опозиционог ТВ Студија Б Којадиновића, и асистенцију глодура Рогановића, у оно време најгорљивијег портпарола „слодобних новинара“ и медијатора жучних дебата опозције са влашћу, окупио кључне актере инфомисања некадашње Југославије: представнике савезне владе, директора и глодура агенције Танјуг, главне и одговорне уреднике писаних и ТВ медија. Поручује Ченгић свима њима и јавности окупљеној пред екранима, а у име раштимованог државног врха, иначе већ увелико распадајуће федерације „на Титовом путу“, да „танј