Постови

ПРИГОЖИН „ НА ШТИТУ“ АФРИКЕ

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ БИВШИ ДОПИСНИК ТАНЈУГА ИЗ АФРИКЕ Иза кулиса  пројектованог   међуафричког сукобљавања   братских  племена  Нигера и Нигерије ради се о још  једном  планираном  прокси  рату.  „Напад туђим рукама“  режиран  по устаљеном моделу   западних корпорација,од Балкана деведесетих , преко  Европе  Азије до Африке званично гура Француска притиском на ЕКОВА С да се пусти у војну  интревецију  у Сахелу.  Али стварни предводник ове алијансе   заправо је  дубока држава САД које су највише пођене  руским пруством у Сахелу  и најновијим одлукама  БРИКСА о , равноправној мутиполарној сарањи и дедоларизацији.   Да је  у питању борба за енергетске  коридоре планираног  панафричког  гасовода из Нигерије у Европу, који треба да замени Северни ток,   преотмању  драгоцених  ресурса   уранијума и злата од запада  потврђује на свој начин и саопштење  „Вагнера“ о још увек загонетној погибији њиховог лидера Јевгенија Пригожина . Непосредно по његовом повратаку из Африке.   Професионална во

УКРАЈИНИЗАЦИЈА САХЕЛА !?

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Бивши дописпик Танјуга из  Западне и Источне Африке После  заједничког саопштења генерала западне Африке да им „није потребна дозвола Савета безбедности за акцију, јер имају легитимне разлоге,“ у чему иматирају праксу САД  „ влада и даље  драматична  неизвесност и лебди питање.Да ли ће заиста доћи, и када , до најављене  војне интревенција  EKOWASA  у Нигеру?  И, посебно, како би се та авантура , предвођена Нигеријом под  дирекtним притиском  Француске, ова опет под супервизијом САД , могла окончати .Додуше, војни  заповедници ипак  се нису састали ради  доношења   коначне олуке, како је раније најaвљено.  У међувремену за јавност, преко  умирујућих изјава подсекретарке Нуландове , секретара Блинкена и председника Бајдена,  САД м за сада,   „предност дипломатији и преговорима.“ Ипак , да ли је  предворју  украјинизација Сахела,  а имајући у виду праксу  Вашингтона да обавезно „штити своје интересе у било ком кутку света“ следи ,пo потпаљивању  Сахела , ш

СЕОБЕ ПРЕД НАТО ОСВАЈАЧЕМ

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ    Почела је, на Дан избеглица, кампања УНЦХР у оквиру  ББТ, Балкански Бермудски троугао,"Вучић, Курти, НАТО -КФОР , о срвсиходности још једног  исељења са Косова.Поготво оних  Срба са севера да не сметају  планираној   америчкој енклави  у Европи.Будућој држави Бондстил.  О томе на првој страни Политике  наслов " Има наде далеко од куће" у ауторском  тексту Високог комесара за избеглице. "Србија има много да понуди" избеглима ,  каже. Па да, 3ооо села које су обе пост октобарске власти испразниле широм им поверене државе. У енклави,  протекторату Бондстил, живеће лојални мигранти, проамерички  муслимани, као у Босни.Брисаће дупе америчким марицима.   И Шиптари че отићи, чим заживи визни режим. Ту се уклапа и позитвно реаговање у " медју нама, на текст  Бошка Јакшића , његовог обожаваоца. Хвали се  да су му " родитељи на време киднули са Косова".А као оргумент за ову тезу  "бежи на време", слушај  шапт поруке

КЕРИЈЕВА КУГЛИЦА

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ   Било је то у сеоској школи где су предавали моја мајка и отац.У задњем делу, иза учионице, учитељски   стан гледа на велику башту и воћњак.Тамо су ученици, кao вид „очигледне наставе“практиковали   одмах по рату наслеђено и после ослобођења.Обавезу ђака, плевљење и окопавање.Оно,чиме ће се ученици, велика већина њих, бавити баш како и очеви им и мајке цеео живот .Био је тај „кулук“, својевремено, саставни део школовања у монархији. Некакав додатак државе на мизерне плате и ондашњих просветара.    Превентива  из ћупа   Недисциплиновани ученици, не и девојчице, добијали су пацке по рукама шибама умочене у ћуп са водом. Смештен у углу учионице, увек свеже олајисаног пода својим присуством, као очигледно наставно средство,„ глинени тоболац“ пун муња и громова   васпитног олимпа служио је за превентивно, психлошко утеривање реда рада. И дисциплине - посебно   међу   враголанима .  Били су прутови намењени за конкретнији степен утеривања послушности сложени у ћу

"ПАЦИЈЕНТ", ПОЛИТИКА КАО ИГРА(Ч)

Слика
  Драган Милосављевић, пензионисани новинар Танјуга Приказ књиге Психолошке игре политичара Прошло је скоро четири године од објављивања књиге „Психолошке игре политичара“.У међувремену, "пацијент",политика као игра(ч), побегао је са позорнице на отворено. Изазива  ратове, спинује, поништава полове, разара породице, рекламира сатанизам.  Држи свет у истинској талачкој  кризи могућег покретања армагедона који би могао уништити свет ако му се не удовољи пристанком без противљења на  тотално  поробљавање ума и тела. Нови робовласничи поредак, без бодљикавих  жица, са чипом у глави.  Демократија, плурализам, остале"трице", међународни поредак више нису у моди. Све некако личи као да у парку водите разговор на интелектулну тему са  господином у фином матилу, а онда он, одједном, откопча дугмад и покаже гениталије, церећи се иствремено.  Технологија "поништавања", кенсловање   неистомишњеника   и то без   икакве аргументације,логиком стампеда, као вид савр

РУСИ ДОЛАЗЕ

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ „Стижу нам браћа .. “ ?! Глас о предстојећем доласку Црвене армије ширио   се муњевито, али шапатом сокацима Банатскe Паланке.Праћен помешаним осећањима . Код неких загрцнуте радости, код других потискиваног страха.. стрепње од непознатог.Већ се доста   „претурило преко главе кроз окупацију“ до тог краја   септембра 1944. Ни мукац, бар неки званични наговештај блиског   ослобођења да се, како би требало, чује од званичног изvора информисања.Oд сеоског добошара.Иако већ данима нема швапске војске, нигде званичне најаве   да долазе наши .   Ама ни трага.Само напетост.Нема наговештаја нашта ће све очекивано, а неизбежно.. изаћи . Изабрали су Руси да уђу, да продру, да сможде Немце у повлаченњу баш „туна код нас“.И то из правца   Румуније. Још две недеље пре него што су   узели Темишвар. Журе у колонама тенкова, топова, каћуша према   балканској ракрсници,Београду. А румунска граница је   једва   5оо метара од села Ту је, тик до Паланке   и   комшијска лука на

БЛЕСАК ОЛУЈЕ

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ Удар оркана који се из потаје градносног облака сручио на   ветробран   моје веспе, на путу између Старих Бановаца и Старе Пазове, заковао је на тренутак олтајмер за коловоз.То ме још није стрефило за 4о година стажа на „џиасу . Сада је у блеску олује дошло време да платм цех за авантуризам   чиче које сe костимирао у дасу. Какао ми рече једно циганче, док сам неки дан раније турирао машину на семафру, све верујући да   ми се у оклопу скафандера и заштити конбинезона не могу препознати године , „ матори пошто ти ова крнтија.“ Он весели млади   просјак , ја   кобајаги царевић. И тако у тунелу циклона, у мраку усред дана а   на моје запрепашћење, задњи точак   врти у месту под притиском    невдљиве немани.   Квачило проклизава у првој   .   Велики   пластични ветробран   савија   се према кациги и шибан сам немилосрно млазевима кише, рафалима , града и бичевима   олује . Пузим метар по метар мотрећи где је спасони заклон.     Док   муње пробадају линију хори