Постови

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ – НЕПОТКУПЉИВИ

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
Ако оваква Србија, данас у пеленама робовског најма и владавинепослушника западних картела и надаље о(п)стане, позиционирана без јасно профилисаног учинка непоткупљиве, потпуно нове елите, истинских експерата, патриоита, без поузданог моћног савезништва на том путу, ако не напусти досадашњу „стазу леминга“ ка фатаморгани ЕУ, мрка капа њеној будућности.
Поготово ако буде и даље беспомоћна чекала резултат ломљења рукеТрампа и Меркел клинтониста у Бриселу на кључном питању који ће од два клана поцепене Америке сутра терористима подарити државу Косово. И столицу у ОУН.
У том случају, слаба вајда од владавине Вучићевог „напредњаштва“, штавише очигледна је штета оддаљег останка овог модела ауторитарне „стабилократије“. Поготово од њене прозирно коруптивне стратегије „неутралног“ посматрача даљег парања државе којом управљају. А на чије територије све отвореније претендују и најближи суседи.
Овакво стање државе Србије, бачене „сламке међу вихорове,“ у центру је даноноћне лого…

ПОД ВАЉКОМ ИСТОРИЈЕ

Слика
Београд, 2000.

Да ли се, без обзира на већ поднете жртве, наново бацати под точак историје, или, на њеној платформи уз нешто прагматизма, са осталим малим народима трагати за местом, макар и не било најудобније. Оно, додуше, можда и није најпримереније представи коју имамо о нама и нашој незаменљивој светској улози у прављењу историје, али је можда последњи воз за будућност. Ова дилема, колико год не звучала гордо, копка мисао, јер баш на дан када су наши дедови и очеви пркосећи надирућем фашизму узвикивали „боље рат него пакт“, Србима је на најновије историјске дилеме „понуђен“ у виду маневара НАТО алијансе „динамични одговор 2000“. Та порука се цинично поклапа са годишњицом агресије НАТО (правдане одбраном хуманитарних принципа), у којој смо жестоко бомбардовани три месеца. Остављени на ледини од стране оних због којих су наши преци 27. марта изашли на улице, а третирани као глинени голубови, како од стране потомака мрских фашиста, данас лидера Европе, тако и њихових тадашњих непријат…

СРБИЈА ОД KAЛИША ДО МАРАКЕША

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
Ето нама, још за који дан, на богато окићеним тендер јелкама, у шљаштећим авенијама, али и Весићевим, према будућем сутра, јарко осветљеним тунелима, гламурозне прославе како, тачно у минут, долази у сусрет затеченој, смушеној Србији али , међу нама, већма потиштеним,присутнојбаш расположеној бившој „браћи“. Која се у највеселијој ноћи окупља да успекткалу„балканске „ клопе и„оријенталне“за њих инсцениране опуштеностиоживе данеразузданости бившег дембел социјализма. Сретна нам Нова,мада за то нема баш опипљивих, правих разлога, па ће зато, канда, на крају крајева,и вде у Србији најпре бити она стара.

Година и даље све већег скока у статитистици напредњачког „напретка“,а незаустављивог пада реалног дохотка – и то баш оних, којима је та самообмањујућа игра параметара и намењена.Али, тако ће, још лажно свечаније, гламурозније и спинерски нацифраније,бити и другде. Тамо на ЕУ поприштима недавних демонстрација,где се, уочи „славља“,шмрковима бришу штете од рушилачке лавин…

НАЖАЛОСТ, НИСАМ ОДБРАНИО КОСОВО

Слика
Драган Милосављевић
Забележено од дописника Танјуга у Наробију1987.
Објављено у књизи „Балканизација Африке африканизација Балкана“, издавач Пешић и Синови, 2оо9.



Ухладовинитерасеобрубљене модрим цветовима џакаранди дописник љубљанског Дела, Аугуст Пудгар, огласи сепосле дуже, тропском врућином натопљене паузе: „Драгане,имам сазнања Југославија ће сераспасти. Све ће почети немиримана Косову. Ви Срби, изгубићете касније и Војводину“. „Можда ћемо ми пасти у провалију али ћемо повући све, па и вас,“чујем себе како у једном дахуизговарам њемуу очи.Oсенчене су дебелим стакалима,чакминус осам. Било је то моје башдо зла бога патетично и испразно јуначење.Некакава беспомоћна пизма уместо захвалности за понуђену procenuoследубудућих догађања у Југославији. О prakti;noвећ донесеној пресуди да СФРЈбуде„ распарана“и распарчана. О томе словеначка колонија пословних људиу Најробију,предвођена амабасадором Зораном Жагаром , свакодневно дебатују. И токао изгледноји светлој будућности <