Постови

ГЕНОЦИД ИСПОД ЛАЖНЕ ЗАСТАВЕ

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ   Нова резолуција о Сребреници још један је врхунски политички цинизам Запада. Упарени су, намерно, као подносиоци тужбе Генералној скупштини УН против „геноцидлија“ Срба, историјски осведочени агресор, истребљивач Јевреја и Словена, Немачка, е да би се опрала од холокауста, и, уз њу, држава Руанда, жртва расистичких сплетки западних обавештајних служби и неоколонијалних планова САД и Француске.   Дакле, у улози супредлагача нове резолуције, замишљене као нека врста дежурне претеће гиљотине ако се Србија не уподоби свим захтевима Запада, поред неоспорно геноцидном кривицом обележене Немачке, нашла се и афричка држава позната светској јавности управо као жртва бруталног истребљивачког покоља. Али, оно што се у наметнутом западном наративу око геноцида, масовног изгинућа једног племена, Тутсија, прећуткује, ако немачка расистичка историја већ не може да се избрише, јесте мрачна истина коју до данас добро скривају западни медији и „есксперти“ за људска права. У пит

СРЕБРЕНИЦА ПРЕСУДА СРПСКОЈ И СРБИЈИ – ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ЗА ИСТОРИЈУ

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ   Београд, децембар 2010     Покушавао сам, годинама, почев од 1996, када је у Бањалучким медијима објављен мој   први текст о „српским плаћеницима у Заиру“,о чему је, претходно, брујала западна штампа, а слутећи сву фаталност уваљивања Сребренице као наводне „одговорности цело г српско г народ а“ , да у највиђенијим новинама Србије   и часописима у Београду објавим своја сазнања о ЦИА „ пројекту Сребреница „ .Напустио сам, 2ооо9 у знак протеста, сајт НСПМ Ђорђа Вукадиновића, јер је, као главни уредник, одбио да објави овај текст . Међутим, успевао сам     само     у дубокој сенци, по штампи РС и на   малим ТВ станицама Новог Сада, Ваљева, Београда, да објасним како је реч о   уцењивачком   пројекату и   заједничком злочиначком подухвату   „збратимљених“ кракова домаћих и страних служби.   Није било ама никаког одјека на моја   настојања да укажем на правог инспиратора   злочина нарученог од САД   а за потребе НАТО. Тврдоглаво сам о тој „тајн

БЕЗ ЛОВОСТАЈА ЗА СРБИЈУ И СРПСКУ

Слика
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ   Београд,  марта.   Председник Вучић, драматачно како већ уме, упозорава на огромне геополитчке ризике на Балкану   након што је одбор за политичке послове Парламентарне скупштине Савета Европе прихватио у Паризу препоруку „ пријатељске „ Грчке, да лажна   Куртијева држава буде позвана у члантство те организације. Дакле,после свихнапредњачких „победа“са нулом, Косово ин, Србија аут.Како се из „изненадјеног“ и „увредјеног“ Београда гневно и „разочарано“најављује.Значи , нула напрама један на семафору пута Србије за чланство у ЕУ. Дугом, замало две и подеценије. Сада сасвим очигледног замлаћивања ради обезбеђења времена да компрадорске политичке гарнитуре, бивше и садашње власти , за багтелу,   а   за   свој проценат, распродају државу и подјарме   је Бриселу . Да   уништи њен преостали   суверенитет. Пре свега у корист „ пријатељске „ Немачке која и гура целу инцијативу признања Косова као     само почетно парање Србије. Од Немачке ништа ново у ситуцији ка

ПАД ПРОСВЕТНИГ ОЛИМПА

Слика
  ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ   У сеоској школи, иза стана младог учитењског пара,  велика башта. Сређена под конац. И раскошни   воћњак „штуцован“редовно упролеће, прскан   плавим каменом против штеточина.  Док комунисти организују своју „  револуционарну власт, баве се прижељно обрачуном са  „народним непријатељима „ опстаје  и дање у школама наслеђена предратна oбавеза ученика. Сађење, плевљење и окопавање. Оно, чиме ће се, већина  њих, будућих паора, бавити цео живот. Баш како и очеви и мајке им. Промакао је овај  дечији „кулук“ у поратном  стварању „ новог човека „   као  некада  саставни део школовања у бившој монархији.  Додатак државе на мизерне плате ондашњих просветара.Алии практична настава савремене агрономије. Тако  све до ИБ резолуције  и увођење обавезног  цинкарења УДБИ , чак  родитља, задржала се, макар на селу , пракса  добијанја „пацки“.  Кажњавања  шибом по длановима непослушних у скамијама . Али и неваспитаних на сокаку.        Учионица светилиште   У великој