СРЕБРЕНИЦА ПРЕСУДА СРПСКОЈ И СРБИЈИ – ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ЗА ИСТОРИЈУ
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
Покушавао сам, годинама, почев од 1996, када је у
Бањалучким медијима објављен мој први
текст о „српским плаћеницима у Заиру“,о чему је, претходно, брујала западна
штампа, а слутећи сву фаталност уваљивања Сребренице као наводне „одговорности целог српског народа“, да у највиђенијим новинама Србије и часописима у Београду објавим своја сазнања о ЦИА „пројекту
Сребреница „ .Напустио сам, 2ооо9 у знак протеста, сајт НСПМ Ђорђа Вукадиновића,
јер је, као главни уредник, одбио да објави овај текст .
Међутим, успевао сам само у дубокој сенци, по штампи РС
и на малим ТВ станицама Новог Сада,
Ваљева, Београда, да објасним како је реч о уцењивачком пројекату и заједничком злочиначком подухвату „збратимљених“ кракова домаћих и страних служби.
Није било ама никаког одјека на
моја настојања да укажем на правог инспиратора
злочина нарученог од САД а за потребе НАТО. Тврдоглаво сам о тој „тајни Сребренице“ писао о
покровитељству страних обавештајних служби у пројекту масакра који су,
„братски“ и здружено, одрадиле обавештајне службе зараћених балканских феуда
преко својих паравојних одреда смрти
. Није
пролазило. Уредници су ме гледали чудно. Мицали устима, нешто у смислу „није време“. Или:
„Јовица је још моћан“. Чак и као кадидат за Хаг. Било је тако и са понудом ДОС-овом
НИН-у, али, касније, и
(пара)патриотском Печату.
А могла се, да су медији били истински „ослобођени“, како се
тврдило после двехиљадите, у прећуткиванњу препознати утредничка рука
уредника криптокомуниста.Увезаних са својим политичким „уређивачима“ одозго са тајкунима ратним прфитерима у заједнички злочиначки подухват разбијања
Југославије . По феудима. У којима и номенклатуре и њихови шакали пљачкају и симулирају међусбне сукобе . Утерјући
стада замбираних у необавештених у
торове неистина . Где вредно раде машине за шишање , редовно Срба.
Оваквим ставом медија, или под директном котролом страног
фактора или његових штићеника у колицијама у потпуности је, већ у самом зачетку онемогућен било какав покушај наставка
грађанског друштва и сјанје центра и патротске деснице да, после ратног расплета, уђе у ринг политичке борбе за власт.И покрене питање чије
је замешатељство тај наводни геноцид . Посбно тежња да се он овери и у Београду у парламенту
у врхвима власти као званични пристанак Србије на пресуду њених архинепријатеља.
Истовремено, настављена је
квазипатриотска а по Србе фатална мисија Вука и Шешеља као наводне аутентичне „ четничке“
деснице , али или и квазидемократског Мићуна и компаније наводних демокартских
плуралиста . Уствари настављача „Титовог пута“ у методпологије сејања омразе медју Србима.
И тако је успешно прикривена њихова заједничка деструктивна политика разбијања Србије . Без обзира да ли су се представљали као леви или десни. Тиме је, такође, трајно онемогућен пут ка отварању архива о злочинима предака ове „деце комунизма“, и ескивирање реституција имовине коју су отели Титови
комунисти.Тај обиман посао отварања досијеа између осталог висио је у виду потенцијалног мача над главом
поститоистима.
И то како лажно нациналистичкој номеклатури Милошевића тако и оној лажној проевропској . Јер су као и
једни и други потекли из истог криминогеног семеништа Брозове номеклатуреТоје и разлог што се њихова лажна
сарадња, исто толико колико и лажно сукобљавање, увек завршава у трулим
компрмисима . У спасавању од одговорности за довођење Србије на руб пропасти.
И управо због котинуитета антсрпске политике номеклатура на власти , после смрти, Боза, посбно оних на „ на Титовом путу „ ваља прво прокљувити до краја, и обавестити јавност о
намерном залуђивађу домаће и светске
јавности причом о злочину као „спонтаној“ освети преосталих недокланих Срба .Чије је
обитељи истребљивао годинама Орић у селима око Сребренице. Уз пуно сазанање оних који су „чували“
Сребреницу од „ геноцидних намера Срба „
као енклаву крцату оружјем, дотираног од запада. И уз
стационирање зеленим беретки а не
само избеглица.
Муслиннске затворенике које је
чекало суђење за покоље хилјада Срба је „чувала“
је предходно од паралелног штаба
Младићевој комнди одабрана братија „ леигонара“. Плаћеника одабраних
од одметнитика бивше Удбе које су инсталирале
паралелну конкурнеску линију комадновања
у области безбедности оној Младићевој Армији И даље се прикирива и у Хагу , али и
у Београду ., . ко је
десетим дивезантском одреду дао ту изврну команду да стрељају заробљенике.
Траба допрети до истине чија су, заправо, наређења извршавали озлоглашени пси рата, мешовитог
држављанства, извршиоци погубљења 1.300 затвореника хагнару. Међу
којима је, као кључни сведок, гле чуда, Хрват Дражен Ердемовић. А управо њега су Милошевићеви безбедњаци наловили и пребацили у центар за „обраду“ а
потом изручили у Хаг.Мало
чудно. Да осведоченом крвнику у Хагу шаљеш језик који ће облатати недужне да спасе
себе.Признањем да је ликводирао преко сто људи а што што му је практично опроштено. У замену за подметање злочина Младићу , војнцима РС и „
осветољубивим „ сељанима око Сребренице. Које је Орић клао на хиљаде, по свему судећи и као део прјекта
да би потоња прича о освети била уверљивија. Јер, било је потрено 5ооо жртава да би Клинтон
у договору са Алијом активирао
брисање РС: Да ли ће ти детаљи и даље остати неразјашњени и код изрицања пресуде Младићу . Веронатно да
би на ланцу била држана коaлициона влада
СПС – ДС а Београд буде још кооперативнији око признања Косова,
Према сазнањима на која сам се ослањао пре више од
деценије из више извора пљачкашку
фукару, „викенд ратнике“, који су за посао у
стрељања били плаћени са 12
килограма злата, генерал Младић је, све време рата, главом без обзира, избацивао из састава Војске РС и слао назад њиховим
газдама.А они су их преко паралених безнедњачких стурктира упорно враћали и наметали
Младићу.
Та, статегија
је наствљена и после 5 октобра па је пре
заседања Тадићевог парламента поводом усвајања срамне резолуције о Сребреници, стигло је наређење ментора: „Мит о геноциду не сме бити окрњен у Београду“. Дакле, ко не
гласа нема му места у Влади. Ни у Скупштини. И то је то.
.
Вероватно да ће се доста од тога, једног дана, сазнати и из руских извора, јер свој део одговорности у
поигравању са судбином Срба, и то са обе стране Дрине, има и дипломатија
Јељцинове Русије…
Хоће ли се у току најаве нових открића макар
наговестити тајна свих тајни? А то је – у којој су мери параинституције ДБ а
контролисале симбиозу криминалаца, обавештајних служби и политичара у свим
бившим републикама, без које није могло бити кључних прљавштина – од Васе
Мискина, преко Рачка до Сребренице.
Неколико дана пре мистериозне смрти, сам Милошевић је
у Хагу изјавио да су „стрељања у Сребреници починили некакви плаћеници“, а да
ће „о томе опширније говорити“. Готово идентично се изјаснио и Шешељ, уз
напомену да је „жртава било око хиљаду“.
Извори новинске агенције ЕФЕ (Шпанија), преко
дописника који је видео камером снимио лешеве последње групе „бораца из Босне“
извршиоца пресуде стрељања најамника у Заиру, упућују да су легионари, после
обављене „мисије“ , уз помоћ белгијске обавештајне службе, предвођене извесним
пуковником Андреасом, стацинираним у Београду , из Босне експедовани у Африку, у Заир.
Било је то годину дана после престанка рата у Босни, а у пакету „вишкова оружја“ које је Милошевићев режим
испоручио председнику Мобуту .У тој
испоруци били су и клијенти пуковника
Андреаса, са понудом плате добровољцима
за Заир од 3.500 долара месечно.
Ови „извођачи радова“ у Босни имали су редом легитимације француске Легије странаца, и постали су лична гарда председника Мобутуа А по његовом паду у истој
улози учесници у ликвидацији новог председника Лорана Кабиле.Једна група ових плаћеника из Босне, разних националности,
бивших легионара, а опасних
потенцијалних сведока нарученог масакра, ликвидирана је у експлозији складишта
муниције, на аеродрому крај Кисинганија.По приципу мртва уста не сведоче. На
складиште је лансирана тромблонска мина.
Заиста, ствар са Сребреницом, а мистерија се вуче
готово деценију и по, равна је слагању с
рубикове коцке. Наиме,
реална претпоставка је да су српски
(нео)комунисти, глумећи националисте, убацили у грађански рат криминалце,
отпуштене затворенике и наравно, своје координаторе. А лажна опозиција
Милошевићу лиферовала је, право из шминкерница служби, „родољубе“ са шубарама и
војвод са шапкама часних српских официра из Првог светског рата.
Њихова (зло)дела била су конструисани повод да НВО,
преко светских и домаћих медијских мегафона, све српске родољубе прогласе за
„нацоше“. Како на РТС рече Алекса Ђилас – „смешне су ми те четничке војводе до јуче су имали партијске књижице“. Да, тачно
је то, господине Ђилас Али је и трагично
по последицама које су намењене искључиво Србима.
Коментари
Постави коментар