БЕЗ ЛОВОСТАЈА ЗА СРБИЈУ И СРПСКУ

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

 Београд,  марта.

 

Председник Вучић, драматачно како већ уме, упозорава на огромне геополитчке ризике на Балкану  након што је одбор за политичке послове Парламентарне скупштине Савета Европе прихватио у Паризу препоруку „ пријатељске „ Грчке, да лажна  Куртијева држава буде позвана у члантство те организације.

Дакле,после свихнапредњачких „победа“са нулом, Косово ин, Србија аут.Како се из „изненадјеног“ и „увредјеног“ Београда гневно и „разочарано“најављује.Значи , нула напрама један на семафору пута Србије за чланство у ЕУ. Дугом, замало две и подеценије. Сада сасвим очигледног замлаћивања ради обезбеђења времена да компрадорске политичке гарнитуре, бивше и садашње власти , за багтелу,  а  за  свој проценат, распродају државу и подјарме  је Бриселу . Да  уништи њен преостали  суверенитет.

Пре свега у корист „ пријатељске „ Немачке која и гура целу инцијативу признања Косова као   само почетно парање Србије. Од Немачке ништа ново у ситуцији када ЕУ  и њен  германски предводник   ненанацизма у Европи  губи рат  са Русјом . А преко фронта у Укајини . 

Зато је једино преостало исходиште новог похода на исток,  је  преходно  докрајчење Србије. Која,  „са места поред стола, доспева на сто“.  И то  у оквиру менија  нове  изгледне  поделе интересних сфера  „триглобале“  ако човечанство уопште  избегне нуклерни армагедон у који срља свет  захвљјујући  новом одмераванју снага  и бермудском троуглу моћи.  

 Била би  дефнитивно  черупање Балкана  кава  таква компезација и успех за владајућу неолибералну левицу  запада пред  неизвесне  изборе  у Европи. И за председника у САД  на њима   се  ломи  дилема  ко ће  наследити кормило које је  у овом саставу , коме рок истиче,  држи под пуном милитантном  супервизијом дубока државе . Из Америчке мочваре . 

Иста је у том кошмару  новог светског сукоба , рекло би се, и то у длаку као некада,  позиција потпуне изложености Србије окупације  њених коридора од геостратешког кључног значаја   поново   на  ветрометини  још необјављеног  светског рата . Али прметна  је  и иста конфузија спољнполитичке позиције и стратегије   Србије  као  и код  пада Берлинског зида.  . Што је, лечке   „ изненадило „ тада  владајуће комунисте чији се потомци  данас у улози Курте и Мурте смењју у јахању Србије. Као уосталом,  и позиција  наново прокламоване ни од кога признате  неутралности  Србије која је само имитација Брозове  несврстаности . Непособне, ономад,  да спречи распад Југославије и   потоње агресије и парчање федерације на грозд „ увелих „ државица.Којима је перјаница  тоталитарна Србија .  

 

Резиме октобра у марту 

 

То је, дакле, резиме  демократског пуча  од 5 октбра  2ооо и  обећања са запада Зорану Ђинђићу, идеологу „ружичасте револуције „  да смо већ „ за који дан „  чланица  врхунске европске  демократије, просперитета и  поштовања људских права. Стајали смо у месту као страшило  „ недемократије „ две и по деценије  све време   као   незаштићена мета  сваколиких комбинација  баш како је  било и у два преходна светска рата.И у свему у томе  профитирала је на рачун народа државе и  сраћења територије  неокомунистичка олигархија, сада у боји  зелене интренационале.     

 

Медји грме:“Пред нашим народом су дани најтежих изазова, у Вучићевом окружењу има људи који раде за ЦИА, следе покушаји демонтирања  РС, хапшња Додика  и доношења резолуције  ГС   да су Срби геноцидни“.Дакле, опет  бићемо  стављени   ван закона , тиме  и права на  на  заштиту људских права управо најтеже нарушених на Косову .То  данас. сутра у РС , а прекосутра можда и у северној покрајини за коју  аутномаши  оптужују Хрватима  и менторима  Беград баш као и некад   да је  „посрбљује“.Па је, ако нема друге , очито, по њима,  потребна и интервеција,   монтажа  неког новог   Рачка  као  лажне заставе  забодене  у панонске оранице.  Да се војовођанерска аустрофилска   „ нација“  коначно  отресе Београда.    

 

Због свега  тога  очигледног око нас и на нас оога пута, ваља заиста  веровати председнику. Да смо на рубу, јесмо.Да је, како он  најављује,  нација у заиста  у  „великој, егизитенцијалној  опасности“и то је, по свему судећи, све тачно.  Мада, елита око њега , рекло би се весело, лицитира ових драматичних дана број и висину будућох америчких   прича се све Трампових облакодера  на светим тачкама  старог Београда.Можда у будућности и без Беогарђана .Па може се градити  и на темељима историје   овде  на  Калемегданским зидинама  толико пута рушене  престонице.  Тамо где је Победник. Кавдрат би  могао бити и 2о.ооо евра.Најскупљи поглед на Балкану према недостижној ЕУ ..Баш прекопута кула најновије,  будуће Југославије . Опет американске као и све  преходне.

 Ако су биле жрвоване  „Близнакиње“, за потребе фаме о  „борби Америке  против тероризма“, који је ова  сама осмислила , финансирала и тренирала,  може и обновљање  изнова  рушене  старе Југе  за потребе  потребе  америчке  федерације државе Бондстил . стражаре над доминионом Вашигтона, Европом.   

 Питање је ипак, да ли ће понизна  дарежљивост  елите  у  предаји , кажу профитној ,  „за  скок у будућност“  свег  преосталог  породичног сребра Србије  онима онима који  нас радо   бомбардују , и то  не  једампут , заиста   спасти   у за нас фаталном месецу мартовских Ида.

 

 Визија али чија и која   

 

Да подсетимо на тај март.“ Подстракнути Черчиловим ласкањем  27 марта 1941  „ нашли  су  Срби  своју душу, храбро се бацили под немачке тенкове.  И приде започели братоубилачки рат усаглашен између Коминтерне  ,  фашизма и  аглоамеричког капитализма.  

 А истог, за нас фаталног  месеца  те  1999  нашли  смо се под бомбама  баш наших бившх  „савезника“   за које заложисмо 2 милиона српских глава у другом светском , уз оних милион и по из првог рата.

Све да би нам англоамерички ноторни атисловенски расисти, оличени  најбоње у правом гоподарау Србије  Хилу ,  као захвалност  наматнули  , и то  подло,  два пута Југославију. Баш  као  јежа који је Србија радосно прогутала да би данас била  дефнитивно у агонији.  Јер  јој  је  разорио  и  стомак  и срце и мозак и сећање. А  сада јој  састављањем  беочуга  на „ линји ватре „ НАТО база, од Румуније, преко Бугарске, до Албаније и Грчке  Англоамериканци припремају  судбину  четврте  „југе „ .Овога пута  као   „Балканије“,  федерације Албанаца, Мекедонаца , Црногораца и Срба . Али са политчким  епицентром  у Тирани. Јер Балкан је  „отворен“  само  за ту опцију. Наручену, каква ли  цнизама , као   „генијална“  иницјатива Београда .Заиста,  Србима који заборављају радије и брже од кокоши треба  нацртати, или,  да им се , што је горе , догоди  безброј пута максимално зло. Па и  завртање шије  унапред догворено  на „казану“ светске  кухнње.  Да би  они  преостали, а све их је мање,  накратко   поверовали да  им се не пише добро чим их кувар  „части“  зрнвњем баченим пред врата . Као „  што је  пре 25 гдина  био „блиски пријем у Европу“, рецимо.

 

  Најавом актвирања  нове  резолуције на тему  геноцида Срба   у Србреници , као полуге у демонизацији  ове нације  у ОУН , као „ геноцидаша“ преЦедник  нам   не  прориче  међутим  могући   слом своје владавине и партије му. Не, већ васцеле државе и народа .  

Рекло би се  нападније    него икада  до сада  препоричујући  да  следимо његову визију и њега као спасиоца. Што је најављено као  од бога дата мисија Вучићу    и  то недавно  пред саставом  новог палрамента,  а ради  стављања  свих Срба под   један барајак помирења .  А све  под   заштиту     његове нове партије, „покрета за народ и државу“. Томе ће вероватано допринети и  изненеда  откирвени, на надавним изобримам  оснажен  „глас из народа“.Као сви МИ. Али садржај визије је још увек , по обичају тајна , као и својевремено  одлуке „ Охридског споразума „ који се исказује као свршен чин  предаје Косоова  „јер смо мали „ а што измучени и маса кррани народ воли да чује јер  „ нећемо  више ратовати“. Ни по коју цену . И зато, у том полому историје,   понуђена  је  у подељеној Србији, а пред рубом понора,  као једино решње   рука измирења између  два  политчка крака  истог  криптокомунистичког дебла.  Јер  овога  пута вук је заиста, на корак близу . И баш  зато вођа сугерира  ваља  се  спремати  за одбрану, уједињени , пред  обманама  нове  лажне заставе  из Сарејева   коју БИХ , по комади из НАТО, поново покренуло , као  слање  нове розолуције  о Сребреници у ОУН  . У којој  се тражи  потпуно  изопштење наше  нације из цвилизације  . Другим речима  на прагу је ново  укидање ловостаја на Србе и то без ограничења али основно је питање неће ли у тој стуацији  преЦедник  опет, по ко зна који пут  имати позицију заштићеног белог медведа. Па испада да код сваког  следећег насртаја на његову  личну државу он  постаје све јачи са све више овлашћења унутра и обавеза споља.Према  непрјатељу.  Одакле нам прете муње и громови  његвих западних сагвормка  о којима надељно најмање   једампут  дебатује  о судбини свих нас. 

www.amika.rs