СРБИЈА ОД KAЛИША ДО МАРАКЕША


ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

Ето нама, још за који дан, на богато окићеним тендер јелкама, у шљаштећим авенијама, али и Весићевим, према будућем сутра, јарко осветљеним тунелима, гламурозне прославе како, тачно у минут, долази у сусрет затеченој, смушеној Србији али , међу нама, већма потиштеним,  присутној  баш расположеној бившој „браћи“. Која се у највеселијој ноћи окупља  да у  спекткалу  „балканске „ клопе и  „оријенталне“  за њих инсцениране опуштености   оживе  дане  разузданости бившег дембел социјализма. Сретна нам Нова,мада за то нема баш опипљивих, правих разлога, па ће зато, канда, на крају крајева,  и вде у Србији најпре  бити она стара.


Година и даље све већег скока у статитистици напредњачког „напретка“,а незаустављивог пада реалног дохотка – и то баш оних, којима је та самообмањујућа игра параметара и намењена.Али, тако ће, још лажно свечаније, гламурозније и спинерски нацифраније,бити и другде. Тамо на ЕУ поприштима недавних  демонстрација,где се, уочи „славља“,шмрковима бришу штете од рушилачке лавине побуњених жутих „мрава“.

О цврчку и  сиротињи
И њих редом, тек нешто софистицираније него овде, како и приличи Европи, обмањиваних представника сиротиње и средњака.Који, уочи највеселије ноћи, поливани шмрковима, под гуменим мецима, гушени сузавцем, замислите – баш од елитистичких распеваних цврчака –траже правду.Све оно што је отето новим законима о раду, смањењем пензија, а продужењем стажа, уз нову забринутост узроковану обећаним приливом миграната, чији је долазак сада  и законски трасиран.
Да потсетимо од едавно Споразумом у Маракешу, који  је потписала и влада Бранабићке ,  а уз посредовањем ОУН, мигранти , подносиоци захтева , којима више нису потребна додатна објашњења за улазак  и останак ,  биће  заштићени  од противљења домаћих „ осталих овде „ правом  законском „гиљотином“. Најпре  за еветуално  недозвољено „вербално ширење мржње“ према придошлицама. Који, узгред, долазе да „ конкуришу „ за  послове домаћих који хрле  на позив Меркелове у ЕУ. А остављају иза себе  не само незапосленост и мизерне плате  него и своју домовину.  У неизевсности брисаног простора између велесила  кој су у надгорњавању за  кључне  коридоре Србије.   
Придошли, извиднице  за  планиране нове милионске  контионенталне глобалне  сеобе,  углавном су мушкарци у пуној снази. Који, рецимо иако  моле   неколико пута дневно,   имају довљно времена   да   живхно практикују  секс, уживо. Радије  него  да га гледају на екранима. Навика која је опасно угрозила наталитет Европљана. А шапуће се – и  однедавно  и у Србији, за коју ЕУ „нема алтернативу“. У било ком аспекту опонашања.

Басне за одрасле
А  мигранти  и домаћи  исељењеници  би,  само пристојно парче  благостања социјалне државе,које им је ускраћено још пророчанским наравоученијем из Лафонтенове басне, о томе како пролази мрав  шљакатор, а како пак цврчак у ферарију.
А ето, нису поруку  баснописца пажљиво  проучили  и добро разумели. Живот у транзиционој демократији није бајка, премда је званична политика тако упорно рекламира, али зато веома често јесте басна, са благовременим и јасним наравоученијем. Али само  за оне склоне служењу сопственом главом и заобилажењу ТВ и мас-медија који су верно и даноноћно у служби ријалитија разузданих транзиционих инсеката, уз,још облапорније, скакавци који једу мравима и године.Ме само хлеб.
Али, рекло би се према све масовнијим процесијама овдашњјих  све  бројнијих  теразијских суботара, ни биланс пучистичког октобра, ни прави резултати узалудног драња ђонова на зимским демонстрацијама од пре две деценије,  нису довољна школа лаковернима који мисле да улица решава све. Па и непостојање уређене државе, стабилних институција и истинске демократије. Зашта је, по свему судећи, ипак потребно исто толико векова колико и енглеској трави да буде заиста енглеска.
Ах ,та проклета балканска хајдучка пречица револуционарних пљачки сопствених сународника,  никако да изветри из гена.И Енглези се, ето и данас унутар Британије држе монархије и своје траве, а револуције и пратеће атентате на туђе шефове држава искључиво извозе – редовно на Балкан.
Ето их  опет  недоучених, бивших самоуправљача, под будним надзором транзицоних  настављача Титове номенклатуре, преметнутих поново у  демонстранте. А на позив специјалиста за транзицију туђег у своје . Закулисних играча нестрпљивих да се врате на главну позорницу,  да што пре  изађу на црту   „напредним“  бумбарима који би само за себе сав мед  А  неопрезне, заскочили су их   2о12 и отерали у цвету власти и сласти.То је данас једина иделогија   у клубу повлашћених да се играју  политике. Час као власт, час  као опозција.

Између зла и горег
На задати миг  нове револуције,опет табанају, у десетинама хиљада, на Титовом путу, између факса код Калиша и зграде РТС –Увек нечије Бастиље. Све да у Србији, заглављеној између зла и горег – напредњака и њихових идеолога,а сада „опонената“ досиста – падну на пароле како треба отерати садашње, е да би се тиме вратили они стари који  лопови  више нису јер су, наводно, променили свест и навике.
Притом нико не спомиње, од силног пиштања и рике вувузела, шта је са оним безгласним становницима енклава, најбеднијим и најугроженијим њиховим  сународницима јужно од Ибра. Њих, у најновијем раскусуривању власти и опозиције, а  свих њих заједно са заједничким им пријатељима у НАТО и ЕУ, нико не спомиње.Нешто у тој политичкој представи као да жестоко заудара на договорену демагогију.
Али вратимо се у  престницу која ће, ако се суботарење настави,  добити можда  своју репризу из двехиљадите. Све говори  да ерупција  подгреване  енергије, због чега је посредством Н1 ТВ чак и питање нестеног  оца ит Баља Луке   целодневно пресељено у Београд у наболјен стилу ЦНН, тек чека своје усмерење(да ли на Православну Нову годину?). Ако ствари за привођење Вучића свеобухватном  потпису  не буду ишло предвиђеним темпом.
Ако се овај хроничар не вара, то је идеалан мизансцен и тренутак да се обнови проба масовног окупљања присталица Друге Србијеиз њеног епицетра – круга двојке – каква је приређена надочеку оне најмасовније, највеселије, а најмање истински српске и светосавске,Нове године. Оне која је претходила рушењу Слободана Милошевића.

„Православне“ комуњаре
Тада се на, сада ваљда из превентивних разлога раскопаном Тргу Републике, окупила, на смотри и провери бројности, она импозантна, критична маса која је 5. октобра 2000, нешто помоћи доведених разбијача Скупштине и одједном „оправослављених“ криптокомуниста, србојугословена и неизлечивих титоиста,који су се крстили први пут у животу.Да прати устрептало чинодејствовање на бини трилинга Вука, Весне и Зорана, убеђених атеииста .
Елем, палили су ватреним говорима своје следбенике  до дубоко у ноћ.Баш као и на „вукомобилу“,'96 и '97,када су, као револуционарна апокалипса, крстарили авенијама залеђеног Београда. И полицајцима поређаним као кегле поклањали цвеће доксу се ови, у ставу мирно, пред њима смрзавали у кордонима. Одвијала се та вежба отпора, све  до дораног јутра. Надоградњом револуционарног духа онога што ће иследити на јесен.
А остати упамћено као паљевина српског Рајхстага и почетак ере тоталног бездржавља и предаје суверенитета англосаксонцима, као и будућег одрицања територија на парче, у корист суседа, да наводно коначно будемо „као сав нормалан свет“.Није него.Заиста, недостајао је само још Милошевић у улози набеђеног „великосрпског националисте“, са непресеченом пупчаном врпцом са комунизмом,па да овај валпургијски карневал православног симулакрума буде потпун.
Но вероватно да је Слобу, баш те „најсрпскије“ и „најправославније“ ноћи у јануару,спопао јулски синдром, те му је његова „добра вила“ сугерисала да се не брине о ономе што му се испред носа само привиђа.А то је да је стотинак хиљада православаца на једну ноћ, заједно са инстант Удбиним „четницима“ Вука и Шешеља – оних који и даље држе петокраку на другој страни  ревера – закрчило сав расположив простор од хотела Москве па све до Калемегдана.Ови, понављачи зимске варијанте октобра ту брјносз  тек треба да достигну.Ако планирају нешто стваааарно.
Дало се осетити  у маси те   вешто подваљене  православне  присутности  у  стиснутом „револуционарном заносу“  да  све одише запаљивом енергијом којој ће само неко у једном тренутку принети шибицу. Па добро, збило се то 10 месеци касније. Но где је у свему томе, у тој очитој подвали  светосавњу ,  безбедносна аналитика. Да отера маглу ипстд очију председнику како би увидео шта му се испод балкона позоришта спрема?

Наивност без заштите
А некада када смо, седамдестих, тада млади и напаљиви, код Зоне Замфирове, на дочеку Српске певали Синђелићу, а богами неки у пола гласа певушили и оде Ранковићу и Крцуну,„најсрбима“, сву веровали  легенди да су ови (заправо истребљивачи Срба и Православља) наводно тајни (е да се Тито не сети)про-Срби.Баш као ови сада променама,
 Ретко је  ко од нас свеже православних, такорекућ приправника ј е  препостављао да смо заправо бели мишеви у Тависток експерименту, још за Тита започетом, зомбирања Срба. Како би заувек остали  „православни“  Југословени на Титовој џади. Полиција је упадала тек после поноћи и, онако формално, водила на информативни разговор. А Новогодишњи „дисиденти“ су се, до следеће Српске нове, шепурили као национални хероји.Биле су то претече несретних октобараца који своју дечицу подучавају да револуцију нису, поготово не ове, чин пролетаријата, него средство њихових вођа за продужење лозе и статуса.
А те, показало се, судбоносне „Православне нове“, уствари на генералној проби крипто комуниста да, испод православног бадњака, Србији ломе кичму и мењају свест, није било Удбе ни у траговима. Да бди,као у она  времена  Тита. Било је само  рокерски  бучно и некако заверенички весело у прпремама за  рестаурацију  исте троцкистичке  лозе али  под другим  иделошким знамењем. Лажмог вишепартизма и  неколонијалне  „ демократуре „. У сваком случају, АВ брзо учи и репризе по свему  неће бити – бар не на истим месту. Јер Трг су освојила ископавања далеке српске историје и прошлости.У којој ондашњи  „хајдуци „ па  устаници,  браниоци отаџбине и вере предака нису могли ни наслутити да ће, некада јуначну, прву државу на Балкану, задесити оваква садашњост .Сценографија у стилу спрдачине Радована Трећег.


Коментари

Популарни постови са овог блога

ФАТАЛНИ ОКТОБАР - други део трилогије

"ПАЦИЈЕНТ", ПОЛИТИКА КАО ИГРА(Ч)

КЕРИЈЕВА КУГЛИЦА