БРЕМЕ КУКАВИЧЛУКА
ДРАГАН МИЛОСА В ЉЕВИЋ Не пpoђе дан, а да се кукавица, заробљена у крлетки времена, не огласи, орочавајући, преко зупачаника невидљивих оку, свеколикој јавности и задатке и њихово време испуњењења. Али и кукумавчећи о мукама које њу, вазда у погону, држе доживотно прикованом на вратима објављивања будућности. То су, само наслућујемо, претешки тегови обавеза окачени руком искусног мајстора. Баш тамо где је свакој кукавици највидније и најболније. Име му се, том маjстору, да ли случајно, никада не помиње. А ваљало би знати ко је тај који иза времена кукавичлука стоји и одмерава нам судбину, чинећи нас, до у бескрај, учесницима игроказа сталног ишчекивања, уприличеног као својеврсни perpetuum mobile . У том надређеном квази-напретку, његови зомбији, које вазда кукавица подсећа ко су, шта су и у чијем систему живе, а припадају му и душом, али и органима, има да ћуте. И трпе. И раде. И само чекају још једну нову порцију диринџења. Али не могу, у свету који су узурпи...