ex - ТАНЈУГ ЈАВЉА: ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

  Драган Милосављевић „ Шта?! Србија – мета медијске агресије Запада... Kакве глупости, још једна теорија завере!“. Пред камерама Студија Б, надмено ми се, право у лице, овако обраћа заменик министра инфомисања СФРЈ, Хасан Ченгић. Година 1990. То је будући министар војни Алије Изетбеговића, брат Мустафе Ченгића најмоћнијег међу ратним профитерима у стратешки испровоцираном грађанском рату у БИХ. Хасан јe главни гост на округлом столу око кога сам, уз пристанак директора опозиционог ТВ Студија Б Којадиновића, и асистенцију глодура Рогановића, у оно време најгорљивијег портпарола „слодобних новинара“ и медијатора жучних дебата опозције са влашћу, окупио кључне актере инфомисања некадашње Југославије: представнике савезне владе, директора и глодура агенције Танјуг, главне и одговорне уреднике писаних и ТВ медија. Поручује Ченгић свима њима и јавности окупљеној пред екранима, а у име раштимованог државног врха, иначе већ увелико распадајуће федерације „на Титовом путу“, да „...

Драган Милосављевић    Најава да ће амерички инвестициони фонд ККР преко бившег првог човека ЦИА, Дејвида Петреуса, уложити још око 300 милиона долара у потпуну доминацију   глобалиста на овдашњим ТВ станицама, међу кабловским оператерима, и у домаћој штампи, сигнал је да се приводи успешном крају пузећа колонизација српских медија. Како ствари већ сада стоје, стратегија запада "освоји и покори" компрадорским елитама изнутра уз помоћ медија трабаната, „а без испаљеног метка", очитује се у потпуној пацификацији домаћег критичког промишљања. За које нема места ни у једном од медија   и чиме се постиже потпуна нирвана парламентаризма и демократије. Та тема која је до јуче бола очи „борцима за људска права“   Соње   Бисерко и Наташе Кандић одједном није интересантна. Ни у Вашингтону ни Лондону ни Берлину. Управо су одатле,   а због   „одсуства слобода“   рушили и успешно срушили, уз бонус од уложених 100 милиона долара, Милошевића....

Београд, петак, 26. фебруар 2016. Поверовати да је Вучић, снагом личне харизме, постао српски самодржац калибра, малтене, руског цара Ивана, који је добио надимак Грозни из чисте пизме непријатеља (јер је спасао Русију од расула), блиско је заблуди. Политика пристајања премијера на све што се од нас као „кандидата“ на „путу за ЕУ“ тражи (захтева), објективно, води у супротном смеру – у губитак суверености српских историјских простора. Али, тачно је да корак-по-корак инсталирање симулакрума премијера као „свемоћног“ и „свеодговорног“, јесте знатно олакшано овдашњом рајетинском навиком схватања политике. Све у стилу – „зна Баја шта ради“. Питање је, заправо, ко је истински Баја , и какве су му праве намере. Тешко да је то само Александар. А док се то не установи, све се своди на ризик да се најважније одлуке и судбина државе олако предају „вођи“, који подсећа на громобран без ваљаног уземљења. То је у Србији већ виђено, за вакта Слобиног. Управо се зато у српској прошлости, бе...

  ПИШЕ  ДРАГАН  МИЛОСАВЉЕВИЋ     У  пародији  вишепартизма , започетој  још  деведесетих ,  која  је од октобарских  „промена“  све учесталије  фарса  од  демократије, „права” и „друга” Србија коначно су се међусобно поништиле.  Обавиле  то темељно  на недавним  изборима,  све до нултe фазе српског  друштва,  данас   потпуне  политичке табуле разе и идеалног  амбијента  за  калемљење било ког од  тоталитарних  изама .  Одлазе  са сцене  коначно  и фалш демократе  и лажни четници .Заједно са својим вођама.  Сви,  сви,  сви, смештени испод  цензуса историје. Споменимо као парадигму тог мучног  повлачења у мировину   „ оца“  посттитоистичке  демократије,  престарелог  Мићуна и млађаног  Шутановца . Па  кривотвореног  четничког...