ПОСТИЗБОРНА, НУЛТА СРБИЈА

 ПИШЕ  ДРАГАН  МИЛОСАВЉЕВИЋ   

У  пародији  вишепартизма , започетој  још  деведесетих ,  која  је од октобарских  „промена“  све учесталије  фарса  од  демократије, „права” и „друга” Србија коначно су се међусобно поништиле.

 Обавиле  то темељно  на недавним  изборима,  све до нултe фазе српског  друштва,  данас   потпуне  политичке табуле разе и идеалног  амбијента  за  калемљење било ког од  тоталитарних  изама .

 Одлазе  са сцене  коначно  и фалш демократе  и лажни четници .Заједно са својим вођама.  Сви,  сви,  сви, смештени испод  цензуса историје. Споменимо као парадигму тог мучног  повлачења у мировину   „ оца“  посттитоистичке  демократије,  престарелог  Мићуна и млађаног  Шутановца . Па  кривотвореног  четничког  војводу Шекија.  Још се колеба   досовска „барбика“, али су одлуку већ донеле неке  мање  експониране марионете  претходних влада.   

Преко  механизма  спојених судова,  преливањем  гласачких  помија   и пребега са свих страна , из свих партија,  како то функционише још  од  рушења Милошевића, па Коштунице,  па Тадића,  опет  јача  позиција  атлантистичког  кључног  играча на политичкој сцени.

 Од  2012. то је АВ у сталном успону  ка позицији  некаквог  апсолутистичког  самодршца.   У ствари,  председникa    окаченег  на  ауфингеру    А са њим  и камариле његових кључних саветника и из ко зна каквих сектора. 

 Следи,  дакле,  за  поражене  вазда у погону  бескрајна  трака  замена  потрошених     Али  и несумњиво  и награда, масне синекуре и  ослобађање  од  сваке одговорности  такозване   опозиције Милошевићу . И лажних патриота ,   и  бивших комуњара  грађанистичких  октобарских стипендиста.

Свих  оних   који   су  деведесетих   целу деценију  лавирали  између  договарања са режимом     али  и трошења  Сорошевих фондова,   да   Милошевић   буде оборен. Па ко понуди више. Такви не стварају историју нити  стабилну суверену државу.

 Иначе, прва  жртва те  све видније  еутаназије запада над својим  одбаченим  савезницима  био је носилац  ДЕПОСА, прпошни  и монархистички  „четнички“   разбарушен   СПО.  Међутим,  његов  лидер, шездесетосмаш, алиас  Дража,  са стажом од пола века у спешног  прелетања   ипак  опстаје у  СВИМ  владајућим  окриљима прозападних компрадора . Наизглед недодирљив. Персона грата. За разлику од Коштунице, од скора  и Тадића , као да још није обезбедио мир политичке пензије.

 Вероватно   док,  како се то упорно  захтева  још од 1996,  онда   кад  је  ДОС заједно са СПС  а под сводом хотела  Валдорф Асторије у Њујорку ,  у присуству Медлин Олбрајт   интернационализовао  питање  отцепљења Косова,  Србија коначно не уђе у НАТО .

 Уосталом,   пустити Косово низ воду  то је била и Титова  обавеза   али и аманет  после смрти онима  на његовом путу.  Са обавезом повратка у још једну Југославију, сада Балканију,   шавова  припреманих  за ново парање.   

 Зато  и  даље  тече  упорно  обележавање мартовског  мита  некаквог  устанка против Милошевића  баш  „када је  био најачи“.  А  уствари тиме се   из године у годину  само одржава обавеза  чувара пламена прве  „ружичасте револуције“  у Србији  која је 9. марта  требало  да  буде  понављање нарученог сценарија из  Букурешта.  С а планираном  истом судбином владајућег брачног пара  .

 Као инспиратор  кумовао је  министар безбедњак  уједињене Немачке Клаус  Кинкел.   Тог датума   9 марта Клаус  је  устоличио за „краља тргова“  личност која је упорно слабила одбрамбену моћ  Срба  пред распад Југославије и наметнуте ратове Београду .

Зато га ваљда  и даље  подржавају,  хвалe  актери  новог успелог  преврата  од  5 „јер да није било марта не би било ни октобра“. И данас  „жути“ преко својих медија  непрекидно  евоцирају „ херојски „  март  Драшковића,   мада у њихвом  пучистичком  октобру  он  није  учествовао .

 У сваком случају, све те бивше вође у данашњу пропаст,  посађени у врховима својих партија деценијама,  нису више компатибилни са временом.  Одзвонило им је  са  повратком  равнотеже снага  на светској сцени на којој  се,  помаља  превласт осовине Кина-Русија, а  над савезом Вашингтон-Брисел.

Зашто  Драшковић и даље на пуцкетање прстом  иступа на свим америчким телевизијама монтираним у Србији, мада  је  водање мечке на кратком ланцу  и смешно и анахроно.  Ваљда да би се додатно, док се припрема расецање косовског  чвора, скретала пажња јавности  и малтретирала Србија  како би  најзад приступила НАТО .  А пре тога усвојила  „ амерички пакет“  ултиматум  да  омогући  сецесионистима са Косова столицу у  ОУН.

 Али да би се маскирала та стратегија  злоупотребе Балкана рођена  је  најновија  алхемија у  политичарењу  Зато  присуствујемо  фузији , обједињавању свих  и партија и бирача  око Вође. И то  без обзира на половину  у свему апстинирајуће Србије, која традицинално  није  код гласачких  кутија  да  каже  свој став, онда када је најважније

.Да ли ће  бити  тако и када  Вучић  распише реферндум , најављује се априла.  На коме  ће народу понудити,  у вешто упаковано питање о даљој судбини Косова  онакав   одговор  који  Вашингтон и Брисел  очекују  од  њега..

 Агитација  збуњивања одвија се методама сличним оним из 1945. до коначног раскида са СССР  још из времена  ћораве кутије,. Све  уз  бусање  агитатора  у прса патриотска  уз  напредна обећања  без покрића. Љиља Смајловић  то описује  као „врхунске умеће  Вучића јер је  за њега  изборна битка за свако село, Стаљинград.“.

Због те чињенице  отцепљени  дериват  „жутих“,  Јеремић,  закаснио је  дефинитивно  на недавним изборима са  програмом  „помирења грађанског  и националног“  као програм Народне партије са којом  је, држећи истурену  слику Ђиласа ушао у изборе.

 Тај још непотрошени изум,   тинк танк запада    претходно  је   већ  у унутрашњем дијалогу,  увлачењем  у своју матрицу САНУ и СПЦ као  и највиђенијих ликова естраде  и   стручњака, обавио АВ  преко   тима  за осмишљавање  изборних  превара.

  Јер , политчки активизам напредњака, у свим  до сада успелим кампањама, непогрешиво  усмеравају  бројне првокласно обучене  деливери јунитс  са консултантске  осовине Блер Кембел.   А  досољавају   експерти   обавештајних   трустова мозгова.

 У целом том игроказу огромна већина Срба су затечени Већ деценијама. Ћутљива су  али и уплашена  као  и свака  изманипулисана већина. Она, у ствари, нема свог аутетинчног представника у  политичком рингу.

 Догађа се то поигравање  са Србијом у  у све убрзанијем  ритму  у  оквиру  геостратешких превирања  около Балкана  изабраног за  од стране глобализма   као свој последњи ров  у Европи. Посебно  на  прилазима   Србији  где  коло воде  земље  „Вишеградске групе“,  од недавно и Италија која такође  фаворизује повратак к себи. Ногу је повукао још Брегзит.

 И баш у том побуњеничком    окружењу   Београду  је одређено да буде  тврди  савезник идеологије неолиберализма ,  монета за поткусуривање  управо  оних  који су је у два светска рата и уочи 21. века  готово докрајчили. Као да се  ближи време да опет Србија  буде   ринг  за потребе  ратоборних  слонова. Један је већ у Украјини.

Како ми је у својству дописника Танјуга из Рима маја 1992, два дана пред санкције,  прогнозирао министар спољни Италије  Винћецо Скоти:  „Бићете  ви Срби бели мишеви  у  реторти  за експерименте  са  малим прљавим неоколонијалним  ратовима. „

Србија  није до краја  схватила ни пророчанске речи Хилари Клинтон упућене у својству државне секретарке Тадићу У Београду „ Ми у САД стојимо на становишту да ће неред  у Србији почистити управо  они који су га и направили,  Социјалисти и Радикали“ , изјавила је самоуверено.  Видимо како је то и зашто послушно  одрађено.

www.amika.rs