ОМЕРТА О ДИВЕРЗИЈИ СРЕБРЕНИЦА

 ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

АВГУСТА  2021.

Сребреница и ширење фаме о геноцидности целог српског национа не би била млински камен окачен о  врату Срба, и то са обе стране Дрине,  да не опстаје  и даље завереничка омерта припадника Милошевићевог , а потом  свих постоктобарских режима и њихових  асистената  о  правим   поводима , наручиоцима и извршиоцима  антисрпких диверзија током деведесетих.  Све је педантно сложено  у до сада   недступним дoсијеима. Претежно страним  јер  су ефикасно средство  у процесу уцењивања, колонизације и растакања Србије.

Све осмишљено од  ЦИА, помогнуто од  француске, британске, немачке обавештајне службе. А обављено   је на терену ефикасно  од  балканских  извршиоца. Од  мафијашке фукаре са „легитимацијама“ лажних  патриота или фалш  демократа. Све до нивоа генерала армије и шефова служби . Сви.. сви ... сви  они   у улози  темпираних  детонатора бројних  непочинстава на крају увек усмрених  превасходно  против сопственог народа.

 Али, једино су титосрби свињарије  грађанског  рата,  дакле злочине  којих је било на свим странама,  пометали   да за њих искњучиво  сноси кривицу сопствени  народ. Не пада им на памет да открију, па макар по цену укидања опстанка државе, истину да су поводи за демонизацију васколиког српства  наручени, а они често извршиоци. Уцењени или корумпирани  да раде  против сопствене нације.

 За шта се побринуо и  Хаг, страни медији  али и домаћи новинари „стрингери запада  као извештачи из ратног пакла. Због тога, чини се највише у Срба крипто комуниста изразито   је  изражег феномен  самопорицања . Све  до дубина и  мрака  добровољне издаје.И уато су   награђени  улогом  колонијалних управника све од униформе   капоа у сопственом двришту , па навише,

 Србија се тако  од  деведесетих нашла између два савезничка блока  а и данас је.Укљештена између неоколонијалног запада и његових компрадора изнутра. Најчешће су ови други  на унутрашњем  фронту под именом  „друге Србије“. То су редовно деца титоистичке номенклатуре и припадници кланова тајкунизиране комунистичке касте, сада нових феудалаца. Ангажованих на поруци интернационале:што слабија и мања Србија, то боље

 Друга Србија  је  тако  отворила деценијски  рат против оне аутентичне, и то још од тренутка када  је НАТО  од  лажног чувара мира постао антисрпски агресор  у процесу  раније осмишљеног распада СФРЈ. Ове кртице су одабране за непосредне извршиоце у миљеу проверених  или  западних „стипендиста“ или „паса рата“. Оних који су прошли кроз школу легије странаца и сличних плаћеника преко којих запад одрађује своје неоколонијалне пројекте. А све под фирмом  „чувања мира и демократије“.  Најнижи ешалон ове беде од Срба  су  криминалаци  са легитимацијама  својевременох  „гардиста“  тигрова, шкорпиона, беретки  разних боја. Па до бирачке сплачине која се законом спојених судова прелива у руке онога у кога су паре и моћ.

Најталентованији су у рату  селектовани  за мисије наручених злочина и превара, каква је поред Сребренице био и Рачак , Овчара, непотребно рушење Вуковара, суманута опсада Сарајева, непотребно бомбардовање Дубровника. Као казус демонизовања  Срба  као „геноцидне нације“. . Све је то зготовљено у Тависток британској и ЦИА заверологији, а одрађено од стране   елемената  „одметнутих“ делова бивше Титове УДБЕ са пипцима до самих врхова командовања. И у безбедности, па до истакнутих генерала  бивше ЈНА, Титовој узданици која се распала као кула од карата  у првом сукобу са  територијалном одбраном,  „Кекеца“. Па неспешне и рат6у и  са  ловцима и ватрогасцима Словеније. Успели су колосално сви заједно и ментори и извршиоци   да одраде  наруџбу   Клинтина  о  5000 побијених Муслимана у Сребреници  на плану дискредитације целе српске нације. Коју је данас  остала да брани усамљена  РС, док званична Србија тргује са  литијумом и највећим светским загађивачем Рио Тинто, који ће преорати  прво, па оставити за собом државу, еколошко ђубриште. Дакле остала је шачица са Додиком на челу, која  треба да спречи  замену теза како су од жртве Срби  успешно  преименовани  у џелате.  Тако да буде аболирана Немачка за два светска  рата, холокауст, па агресија  аглосаксонаца и германа НАТО на РС и Србију. И тако буду  обрисане као безвредне хиљаде жртава бомбардовања, просипања осиромашеног  уранијума  и преко 100 милијарди долара штете. Сва та непочинства агресора требало би  да  поништи српски геноцид у Сребреници“.

У тој завери ћутања,  Србија се  нашла стешњена  већ  две деценије по завршетку ратова између агресије  запада, споља,  и унутрашње окупације од стране србојугословена  иделошке матрице  њихвих дедова,  победника  1945..  И та политика  понавља се под различитим плаштовима између свих гарнитура на власти подвргнутих НВО контроли. У   том   балканском циркусу  политичко мафијашких кланова  криптокомунисти  подељени у два клуба истог  тима  по инструкцијама споља, одакле су  постављане  и растављане све власти, и даље је  на антисрпском Титовом путу  „без алтернативе“.

Сви заједно, и лажне „напредне“ патриоте  и фалш европске демократе, играју улогу унутрашњег окупатора. Час у улози Курте, час Мурте, а као преговарају о изборним условима, мада се мењају на команду. Као и 2005. и 2012. А сви су покорни сарадници оног спољњег окупатора колонизатора, оличеног у  савезу  Вашингтона и Брисела. Који  преко претње НАТО  на паљевинама  грађанског  рата  диктира  завршну фазу   дисолуције  Србије.  Као  некада СФРЈ   на основу устава од 1974.

Парапатириоте вешто скривене у свом  квази нациналистилком кртичњаку , када затреба,   удружене су са   компрадорима унутрашње окупације увек  у „ очувању“ тековина транзиције  и  демократуре . . Редовно су регрутоване ових деценија   из дубина нациналне  несвести. Какао од  припадника корумпиране интелигтенције  тако и  од  криминалаца .Као уосталом и групација Беливук. Али само су у Србији кртице , за разлику од Хрватске и БИХ, УЧК  Албанаца или „слободарских Словенаца,  уредно  снабдевале Хаг видео касетама сопствених  злодела, а  почњених у име српства.  А исплаћивни  су у  већ уговореним ратама, како од Хага, тако и западне медијске машинерије спиновања. Угрожавајући пре свега част истинских браниоца угрожене отаџбине и пљујући по гробовима пали у тој борби.

 Своје „документарце“ за тржиште су „тигрови, шкорпиони и остали припадници „паса рата снимали на лицу лица места и продавали НВО за потребе хашких оптужница. Притом, актери ових  наручених злочина скупштинским резолуцијама и медијском хајком приписују целом српском народу.

 Истовремено  себе су посредовањем кормпираних медија   уздизали као војводе и јунаке, па онда НАТО фанове све време уствари   креатуре из политичких шминкерница, често са легитимацијама служби, па чак  и обучене у униформе  часних Солунаца. 

 Да ли ће се једнога дана отворити досијеа да би се сазнало ко је наручио а ко и починио све те злочине, па и у Сребреници, за чији интерес, а који се приписују народу жртви коју би хтели да именују џелатом. 

ДОДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ:

Покушавао сам почев од 1996., када сам у бањалучким медијима објавио први текст о погибији „српских плаћеника у Заиру,“ у ствари егзекуцији групе припадника десетог диверзантског  одреда, џелата заробљених муслимана код Сребренице, да ближе осветлим доступним сазнањима и данас упорно скривану истину о правим планерима и налогодавцима овог злочина.

Повереног на реализацију групи добро плаћених легионара, по обављеном послу експедованих у Африку са наградом од 12 килограма злата. И  платама од 3.500 долара. 

Ово крвопролиће по наруџби страних служби данас серија резолуција усвојених у комшилуку назива „српским геноцидом у Босни“. Да будем сасвим прецизан, бројна сазнања о том догађају   где се спомињу одређена сазнања и генерала Перишића имали су и познати новинар Времена и један мандат дописник Танјуга у Бриселу, више година покојни. То је онај журналиста који је тајно снимао ток паљанске скупштине и био ухваћен у томе, а коме је, како је тврдио, „подметнута бомба под прозор“. Дејан Анастасијевић, један од сведока у Хагу, а други је Зоран Петровић Пироћанац, сјајан професионалац који је преминуо изненеда. Неки тврде и не до краја разјашњеним околностима.Снимци камером са лица места егзекуција овог познатог новинара истраживача нестали су из фијоке студија Б, где су наводни припремани за емитовање.Један од последњих подвига Зорана биоје покушај да у директном ТВ дуелу дискредитује власника Пинка Жељка Митровића, када је одмах после револуционарног пуча против Милошевића из Јула прешао у победнички табор.Покојни Дејан успео је да на студију Б за живота открије нешто од  „тајни“ Сребренице током лова Младића. Наводно цитирајући начелника генералштаба, данас осуђеника за сарадњу са ЦИА, да ће он показати бабетини Младићу како се ратује.

Указао сам на основу видео материјала на погибију плаћеника у експлозији у Кисинганију, Конго,  да су управо ови пси рата са легитимацијом легије странаца у ствари са одабраним тајмингом  подметнули детонатор за серију неконтролисаних потоњих егзекуција над бегунцима Алијине војске у Прибоју ка Тузли.  Многи у паници одбаченог оружја, често пресвучени у цивилна одела  спашених по босанским гудурама.Унапред осуђених на смрт договором Алије и Клинтона о смањењу бар 5000жртава српског геноцида. А као потврда дефинитивне НАТО умешаности удаљу судбину делова већ растурене СФРЈ.

Уверавано је да се у смрти Орићевих војника заточеника политике Алије крије плански изазван   подговор на његове бројне ханџар злочине према Србима у селима око Сребренице. Пре свега за   злочине, недавна уморства цивила по српским селима, али и геноцид почињен у Другом светском рату над Србима, када је Дрина била загушена лешевима покланих Срба.

Мада је то сасвим очигледно, нико од поданичких власти октобра није дошао на становиште да је њиховомпокровитељу Пуча против бранитеља Косова било потребно да преко пипака ЦИА и  колабораната паса рата покрије геноцидност Олује у Хрватској и маскира већ припреману агресију на Србију, а отцепљење Косова.

Дакле, још пре више од 20 година упозоравао сам да се и у уклањању плаћеника ради о ликвидацији сведока групе починиоца масакра над заробљеним муслиманским борцима крвавих руку од злочина које је чекало суђење ида ће тај догађај проглашен за геноцид  прерасти у питање свих питања за Србе. Не само у РС. У покушај проглашења корак по корак свих Срба са обе обале Дрине за геноцидну нацију. У „геноцидлије“. како вели Алијин син. Указивао сам постоктобарским режимима и њиховим медијима ко су највероватнији налогодавци а ко извршиоци још једне клопке сличне Маркалама. Постављане својевремено војсци РС да би се оспорио легитимитет српског отпора још једном претећем геноциду над  српким  народом.

Настојао сам да на време алармирам пре свега домаћу јавност,па потом и инострану, већ захукталу у антисрпској пропаганди, указивањем да се ради о смишљеном пројекту затирања истине да је истински геноцид почињен, поново,протеривањем бар 300.000 Срба у операцији  „Олуја“ у садејству НАТО и трупа нове усташке државе.

Слутио сам, притом, сву фаталност последица уваљивања непочинства у Сребреници, планираног у америчкој обавештајној и француској мрежи за Балкан, као „одговорност намењену целом српском народу“. Настојао сам, неуспешно, да у највиђенијим новинама и часописима у Београду објавим своја сазнања o ЦИА пројекту  за  Сребреницу.

Напустио сам чак у знак протеста, сајт НСПМ Ђорђа Вукадиновића где сам био спољни сарадник годинама јер је као главни уредник, 2009. Одбио да објави текст на ову тему, који сам му понудио.

Чланак „Сребреница - пресуда Српској и Србији“ објавили су 2010.портали Видовдан и Нови Стандард Жељка Цвијановића. А пренели неки портали у РС, без већег одзива политичара и „аналитичара“.

Била је очито у свим режимима, почев од Милошевићевог, присутна та омерта америчке ЦИА и паравојски легионарског олоша и одметнутих делова титове УДБЕ у организовању масакра. Држана је у заветрини суштина да су страни плаћеници и носталгичари титоизма газдовали у тој тами „недостатка информација“ о умешаности страног фактора. О правој сврси 9. марта  проглашеног наводно као нужно попуњавање редова „браниоца Србије“ а после нарученог позива Драшковића,  још 9. марта 1941. да се ВЈ наредбом Кинкела ослаби дезертерством. Да би улогу браниоца одиграле банде криминалаца у униформама часних српских официра из Првог светског рата и протуве са кокардама и легитимацијама УДЕ у унутрашњем џепу. Западна пропаганда, посебно Сарајево, временом су са лакоћом претворили Сребреницу у истинску гиљотину на право опстанкасвих Срба на Балкану. Оптужених у свим кључним светским форумима и медијима да су „геноцидан народ“.  

Некако у истовреме по ступању на власт, Милорад Додикпослао је своје људе од поверења у Београд да ме упознају и преузму текст„Сребреница пресуда.. Српској Србији".... „ уз обећање да ће РС објавити „истину о Сребреници“. Али, ништа од тога. Поручено ми је преко глодура двонедељника Правда у Бања Луци, да је „рукопис у сефу“ а „да још није куцнуо час“ да буде обелодањен.

 

Међутим, успевао сам, током протеклих година, у дубокој медијској сенци,по штампи РС и на  малим ТВстаницама Новог Сада, Ваљева, Београда, да објасним како је реч о уцењивачком пројекту.Озаједничком злочиначком подухвату „збратимљених“ кракова бивших служби још увек на „Титовом путу“ предвођених ЦИА.Којој је асистирала Француска, њене обавештајне службе и  потплаћени философи а ла Анри Бернар Леви. Кога сам, после приказивања његовог  сочињенија „Сарајево“ у Женеви 1995., као дописник Танјуга баражом питања и чињеница сатерао у угао. Пред бројним аудиторијумом у сали за пројекцију која је одржана у препуном женевском театру. Очито да се томе није надао у граду Палате Нација, која је иначе била  пристрасни антисрпски сведок НАТО разгоревања ратног пожара на Балкану. А који је тек био увод агресије на Србију и отимање Косова.   

Прецизније, споменуо сам  као актере злочина одметнуте структуре службе које су, наводно,  фирмирале паралелну безбедоносну линију у Војсци РС.  И на њеном челу свој штаб за пројекат „геноцида над Бошњацима“. Плански приписан не само војсци РС него и Србима као  народу, за шта су у работу као егзекутори ангажовани плаћеници француске легије странаца, пореклом са територије бивше СФРЈ. Међу којима је било најмање Срба.

Није било ама никаквог одјека на моја настојања да укажем на правог инспиратора злочина нарученог од САД, а за потребе НАТО. Тврдоглаво сам о тој „тајни Сребренице“ и даље  писао, о покровитељству масакра, нарученог од страних обавештајних служби као кључног инспиратора.

Није пролазило. Уредници су ме гледали чудно. Мицали устима, нешто у смислу „није време“. А могло се, да су медији били истински „ослобођени“, како се тврдило после двехиљадите, у том прећуткивању препознати уредничка рука криптокомуниста. Опет на власти и опет антисрпских. Било да су се пресвукли у демократе или „националисте“ који су преко својих обавештајних канала и те како могли, а праве се и данас  необавештени, доћи до праве истине. Ко су извршиоци, ко налогодавци и, што је најважније, ко су инспиратори стрељања. 

 

Све постоктобарске власти у Србији, наводно демократској, али не и патриотској,  кокетирале су са извињењима и „признањима“ око  Сребренице. И те како свесни да се ради о  уваљивању необавештене јавности у глиб некакве колективне, геноцидне одговорности  васколиког  српства. А заправо о натицању Србији омче, за шта су били добро плаћени бројни прозападни медији „аналитичари“ друге Србије и НВО. Сви упрегнути у стигматизацију српства. При том, до данашњих дана обезбеђено је ћутање о правим поводима и починиоцима наводног геноцида. Ћутање о поводима Сребренице јевећ у самом зачетку постоктобарске демократизације онемогућило, поред осталог, изградњу истинског грађанског друштва у Србији. Лишеног туторства остатака брозове службе, а посебно онемогућавање рађања истинске патриотске вишепартијске демократске Србије. Једино позване да после ратног расплета уђе у ринг политичке борбе за народну власт.

Наравно да у таквој зависности од агресора који је помогао „демократски“ пуч 5. октобра, нико озбиљно није покретао питање чије је заправо замешатељство наводни геноцид. Управо зато је и глатко прошла наредба Вашингтона, коју је следио Брисел, да се под Тадићем, као председником, овери у Београду у парлементу декларација о геноцидној намери у истребљењу бошњака, узгред писана у Истанбулу уз присуство председника Тадића и министра спољних  послова  Вука Јеремића.

Замишљена као будући званични пристанак Србије на пресуду испоручену од стране њених архинепријатеља. У том циљу је и потврђена пресуда генералу Младићу на доживотно сужањство, а као млински камен окачен целом српству. А и поновљено суђење Станишићу и Симатовићу, где су, за разлику од ослобађајућег, добили по 12 година робије за нешто што није доказано као директно учешће, вуче на закључак да ће притисци бити окончани.

Треба кад тад допрети до истине чијим су именом и презименом извршавали наређења озлоглашени пси рата, мешовитог држављанства. Извршиоци иницијалног погубљења затвореника  и бегунаца. Грајф тврди да је укупно било 3.500 жртава егзекуција, од чега преко 460 потврђених днк, никако 8000 чији је број допуњен страдалима у пробоју или именима још живих чија су имена уклесана на гробнице у Мезерају. Међу протувама плаћеницима као преживели је касније као кључни сведок у Хагу био и Хрват Дражен Ердемовић.

А управо њега су Милошевићеви безбедњаци „наловили“ одмах по завршетку рата и пребацили у центар за „обраду“ у Војводини, а потом изручили у Хаг. Где је декламоваоо масовним злочинима Срба. Тешко да је Слоба док је грађена ова чудна ујдурма мислио да ће бити  и сам у Хаг изручен као киднаповани председник.

Све у свему, до сада није објашњен његов мотив да призна Хашки трибунал који ће му доћи главе, да осведоченом крвнику у Хагу изручи навежбани „језик признања“. А који ће облатити  друге да спасе себе. И то изјавом да је ликвидирао преко сто људи, а што му је практично у Хагу  опроштено, а признање о кривици других награђено слободом и новим идентитетом.

Иначе, бројни сведоци у војсци РС били су спремни да потврде да је „пљачкашку фукару“, „викенд ратнике“, који су за посао стрељања, генерал Младић, алергичан на ову багру невојничког држања све време рата, главом без обзира, избацивао из састава своје војске и слао назад њиховим газдама. Најчешеће у Београд у централе лажних четника и још лажнијих патриота бранилаца Србије. А они су их преко одметнутих структура упорно враћали и наметали команданту војске РС. И то кроз паралелни канал безбедности који није био под контролом војске РС и Бања Луке.

Неколико дана пре мистериозне смрти, сам Милошевић, у Хагу, изјавио је да су „стрељања у Сребреници починили некакви плаћеници“, а да ће „о томе опширније говорити“. Готово идентично се изјаснио и Шешељ, уз напомену да је „жртава било око хиљаду“.

Извори новинске агенције ЕФЕ (Шпанија), преко дописника који је видео камером снимио лешеве последње групе „бораца из Босне“, извршиоце  пресуде стрељања, а  део тих најамника  у служби председника Мобутуа, Заиру,  упућују да су плаћеници, после обављене „мисије“ у БИХ  уз помоћ белгијске обавештајне службе, предвођене извесним пуковником Андреасом, стационираним у Београду, из Босне експедовани у Африку, Заир.

Било је то годину дана после престанка рата у Босни, а у пакету „вишкова оружја“ које је Милошевићев режим испоручио председнику Мобуту. У тој испоруци били су и клијенти  пуковника Андреаса.

Ови „извођачи радова“ у Босни имали су редом легитимације француске Легије странаца, и постали су лична гарда председника. А по његовом паду у истој улози учесници у ликвидацији новог председника Лорана Кабиле.

Од стране командира ове олоши и његовог заменика, постоје сведочанства на видео снимку, лансирана је на аеродрому Кисингани на чуваре хангара плаћенике из Босне тромблонска мина.Све је одлетело у ваздух са и починиоцима злочина у Сребреници и муниција и делови расклопљених мигова 21 испоручених Мобу. Све је то снимљено камером али не и доступно  српској јавности. Понуђени су јавности делови снимака непочинстава „тигрова“ у Вуковару и Бјељини.  Продати су Фонду за Хуманитарно Право. Да би завршили у Хагу као још један доказ српске геноцидности. Заиста, ствар са Сребреницом је мистерија која се вуче готово две и по деценије и равна је слагању Рубикове коцке.

 Наиме, реална претпоставка је да су српски (нео)комунисти, глумећи националисте, убацили у грађански рат криминалце, отпуштене затворенике и наравно, своје координаторе. А лажна опозиција Милошевићу лиферовала је, право из шминкерница служби, „родољубе“ са шубарама и војводе накинђурене шапкама часних српских официра из Првог светског рата.

Њихова (зло)дела била су конструисани повод да НВО, преко светских и домаћих медијских мегафона, све српске родољубе прогласе за „нацоше“. Како на РТС рече Алекса Ђилас – „смешне су ми те четничке војводе, до јуче су имали партијске књижице“. Да, тачно је то, господине Ђилас. Али је и трагично по последицама које су намењене искључиво Србима, што се очитава и дан данас.

WWW.AMIKA.RS

 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

ПРОДАЈА САВЕСТИ, ЗЛА КОБ СРБИЈЕ

ФАТАЛНИ ОКТОБАР - други део трилогије