ТАНЈУГ НА ОТПАДУ ТРАНЗИЦИЈЕ


БЕОГРАД, ФЕБРУАР 2016.
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

Ђаво је дошао по своје.Танјуг је на продају.


Једнога дана, не тако далеког, постаће сувишне и националне фреквенције, РТС,Политика,  Радио Београд, ћутљива Академија . Бива у Африци таквих држава, које никада нису ни престале да буду колоније. А слободарска  Србија, везаних очију и запушених ушију упrрavo корача у тај статус. .Ако се прогнозе и најаве испуне, агенција која је, као и часни официри и војници 1999. (од)бранила, ако не целину територије, а оно име  слободарске Србије, биће скинута са „вештачког дисања“.
Јесте да Танјуг није био мета НАТО ракета 1999,када је погођен и „томахавцима“ ућуткан РТС, већ само непријатељске медијске пропаганде. Али, ова новинска агенција, солидне репутације чак и међу водећим у свету, деценију и по касније успешно је торпедована од ЕУ. Захтевом Брисела да је се држава Србија одрекне, тако што ће престати да је финансира.
А клиничка смрт, уз медијску, следи после друге неуспеле продаје, објављене ових дана. Цена за агенцију, која је некада имала 450 новинара и педесет дописништава у свету, те покривала сталним извештачима сваки већи град у СФРЈ, била је тричавих 380.000 евра, колико, рецимо, кошта апартман неког осредњег партијског кадра СНС. Каква (о)тужна симболика на 15 година од „револуционарног“ октобра, када је Танјуг први пут у својој историји стао.
Танјуг је основан на темељима и знању позајмљеним од Прес бироа Авале који је припадао монархији. Зграда Танјуга била је, пре рата, банка удружених задругара монархије, па немачка ратна команда, па Удба. Богата биографија која заслужује крими роман. Још ако отворе коцкарницу…
Све то, догађа се без  видљивог отпора медија, јавности али и опозиције.
Потврђује се и озакоњује право било које гарнитуре, коју доведе Запад – од 5. октобра на овамо,  да докрајче и растуре Србију. Та лоботомија, која се још зове „промена свести“, то је посао који Запад спроводи, више него успешно, преко медија које је, од ове власти, (пре)узео под своје у процесу приватизације. Ново је то да их ових дана одузима и свом експоненту, премијеру.
Да ли је укидање државних  медија , хоће и једном и војска ,   притисак да се убрза предаја Косова и Метохије и улазак Србије у НАТО. И то на терену  на коме Америка, још једино у Србији, Црној Гори и делимично БиХ, добија  све утакмице  Али, колико дуго још?
У сваком случају, оно што је Танјуг бранио и одбранио током агресије, та херојска три месеца медијског отпора западној спин машини,  то је – право Србије да не прихвата диктате и уцене ни под бомбама,.  Логично је да протекторату није потребна национална агенција. Тако је, у свом мандату, мислила и делала свака посоктобарска влада. Мада  је то  увијено формулисано.

Наређено је, дакле, Србији да обустави финансирање своје новинске агенције.. Погодак право у крму и компас преосталог „информативног Титаника“ из бивше Југославије. Танјуг сада беспомоћно плута на пучини транзиције.Таласи га носе као непотребну медијску олупину, свима на сметњи.
Та агресија, чија је жртва и Танјуг, данас се одвија без употребе томахавка (до даљњег), а најокрутније – кроз багателну приватизацију српског „породичног сребра“, великих система у које спада и национална медијска мрежа, на челу са Танјугом.
Обављена је, коначно, и та спрдња са приватизацијом Танјуга, стављеног на тезгу за тричавих пар стотина хиљада евра.А потом, истом методологијом, иду обезвређења, као дар „пријатељима“ СНС-а: Телеком, па Аеродром Никола Тесла, и редом. Све што је на списку окупатора. Нешто за уништење, више за заплену. Танјуг, дакле, докрајчују. У пуној тишини. Зар не…?
Уствари, показало се, поигравањем са судбином Танјуга, Политике и Новости, да су сви „преображаји“ уређивачке политике, од „патриотске“ до глобалистичке, лажирани мечеви квази-демократа и квази-великосрба. Све ове пресвучене комуњаре, „нова елита“, изашле су из  „новог поретка“  са аусвајсом промењене свести  а ексклузивног права, датог споља, за лукративно бављење политиком.
 6 фебруара Београд 2020.

 Танјуг убијају зар не ?!

 Понекад се текстови, каи и овај оТанјугу, напишу сами од себе.  А ношени  жељом  да се његово пророчантсво никада не деси. И није, као ни у овом случају, то пука „теорија завере“ из 2006. Управо је та дефинитивна  судбина Танјуга да доспе на тезгу, па у руке приватника, оличење праксе у којој је редовно главни саучесник оних који би да нас трајно избришу из историје и постојања на овим просторима, домаћа компрадорска елита. Oличена у обе гарнитуре које се смењују на истим послу од двехиљадите до данас. Нема сумње да ће „приватници“, који ће према званичном саопштењу, а према налогу који је издала ЕУ, за мале паре купити  два преостала информативна српска бренда, Танјуг и Политику, бити умешани у владајућу лакрдију једнопартијског плурализма. И то  као  кључни арбитри „непорециве истине“.  благодетима нове методологије  поновног прступња  ЕУ интреграцијама. Па ко доживи.

www.amika.rs

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

ПРОДАЈА САВЕСТИ, ЗЛА КОБ СРБИЈЕ

СУВЕРЕНИСТИЧКИ ТРАМПИЗАМ , ИЛИ ГЛОБАЛНИ ФАШИЗАМ