ИЗБОРИ: НОВЕ „ДЕОБЕ“, НАСТАВАК СЕОБА ?!


ДРАГАН  МИЛОСАВЉЕВИЋ

Дакле сви маневри, па и понуда Председника о смањењу изборног цензуса на 3 посто, биће даље свођење парламентарног живота на чисту лакрдију.На изборно квази надгорњавање све бројнијих “ Србија“.Оне владајуће и све више оних квази опозиционих , а у међусобној свађи и надгорњавању.Како је усталом и наручено из штаба „ тинк танк“ за Балкан.
Наводно   „опозционари“  се сукобљавају се око сврсисходности бојкота а уствари  све се своди   на подмукле маневаре.  На кокуренцију и тајмниг  да се у задњи час  посегне   за банефцијом  посланичког мандата.У питању је поново пракса, ових дана  смо сведоци,   набијаае цене за одлуку о „ипак“ изласку .
 Али ниједна од тих странака, макако себе титулисале, од „спаса до  „морнахиста“, па до  „одцепљених“ 1од 5 милиона, није истински суверенистичка Па дакле, ни искрено патриотска. Нити се суштински бави таквим програмом, а још мање идеологијом. 
Сви оне у оквиру генералне матрице „ реалног и могућег „, што је премиса владајуће партије, само се прилагођавају игри и моћника око нове поделе  интереса на Балкану . А под фирмама које треба да  пруже бирачима илузију о новом,  уствари , раде по такту који им се задаје.

Наша „ мaленкост“ Калимеро

То је у  вези  са са нашом  маленкоћу као државе ”, поручиће ће ту и тамо, као алиби , нова елита. Али то стање и те како годи њиховим потребама. До скора у окриљу фаворизоване ЕУ, владајућа номенклатура, прелетом ка новом патронату Трампове администрације,  настоји да сачува приходовано. А отето.
Они су коначно схватили да се Трампова САД, у лику Гренела, озбиљно  прихватило раскусуравања са дубоком државом клинтонизмом, Сорошем, меркелизмом. И зато Трамп  убрзано и успешно, забилазећи одлучивање у Београду, ради на новом концепту омекшвања ове власти . Не одричући се пређашнњих приритетеа САД на Балкану, а наметањем поновног  отварања авионских линија и железнице од Беогарда до Приштине.  Који, тренутно,  од тога нема ништа, осим новог попуштања и понижења  .Уз магловит изглед добијња Севера Косова ако се  „гавран“ одлучи да са    „предумишљјаем“  ипак  малчице  отвори кљун и испусти парче сира..Али већ сада  приходује  Приштина и концепт  велике Албаније, као проширене државе  „Бондстил“ где ће догвоорно плаћати царину Трампу руска цевка за гас и кинески пут свиле.

Неће то ићи нимало лако  јер ни Меркелова ,у име „ мочваре „ и Сороша ,  не предају се .И наставља да форсира мали  шенген. Коцепет кога се Вучић исвремено држи док попушта иницијативама изасласника Трампа, Гренела.
Он лавира у времену нове Јалте, која, по сличној методологији оне  прошле  дели интересне сфере у свету. И то у сенци  намерно од стране запада покренутог „ хладног рата „Београда и Подгориоце“, што  напокон  на насловници признаје и  провучићвае Политика.
Велики се уствари  раскусуравају  у оквиру„трглобале“  а избацивањем  из сфере утицаја,губитничке Немачке. Тројци жели да  се прикључи и Велика Британија, Брегзитом , па а шта јој од преосталог  ћара остане.

Ипак предвиљиви Трамп

У таквом прегруписавању, које је покренуо трампизам, готово извесни добитник другог мандата је „непредвиљиви“ Доналд. Што је опет такође само нова матрица најновијег капитализма.Оног у преласку из неолибералног у спасоносни суверенистички.
У тој промени смера  досадашеег глобализма на удару су овде, а тек ће бити, председнику Трампу не само током изборне кампање него још увек, врло несклони подземни изаданци досадашњих сорошидних  НВО.

Али све видније и експоненти отвореног сорошизма и гарнитура зависника   фондова УСАИД, ЦИА у медијском простору. Редом они који су се преиграли током изборне кампање фаворизујући Хилари, а пљујући  Трампа. У најмању руку некоректно.
Третирајући америчког председника као Политика, рецимо, па Данас, Време,  НИН,  као  кловна. А и сликом такође на Н1 и РТС пре свих. Јавни сервис је чак нашао за потребно да у емисији  „Око“ ,„све прве даме САД“ прикаже обнажену будућу супругу председника када је правила каријеру као модел. Да ли је то зиста било примерено и паметно остаје тек да се види. 
Прочишћење чека, раније или касније, добровољно или не, недељнике и листове минорних тиража који су себе представљали, мада на лагодним  субвенцијама из иностранства, као глас независности и слободе новинарства. Иди бегај, где тога има, рекли би овог пута оправдано дежурни ботови чији је задатак да буду аутентични тумачи интереса и политике неке од поданичких Србија.
Ако ништа друго, после изборног смога, који се коначно диже изнад све три Србије, појављује се, рећи ће песимисти до краја разочарани у исходиште око изборних шетњи „један од пет милиона“, макар приближно права слика потпуне политичке руинираности „најзначајнијег фактора на Балкану”. Чије све владе, почев од оне прве петооктобарске, себе лажно представљају као суверене и неутралне. 

„Напредна“ тразиција

А заправо су компрадорске, и преко мање или више вешто медијски генересаних спиновања и непрекидних афера, прикривају заједно са влашћу ту суштину. Напредњаци, али прожети највештијим кадровима демократског ДОС, само су ту технологију као вештину распродаје ненаслеђеног начинили, чини се, недостижним у даљим помацима транзиције.
Не чуди то ако располажу огромним капиталом, врхунском манипулативном технологијом и уз помоћ деливери јунитс и саветника експерата типа Блер и сличних поентирају преко орвелијанског министарства  истине. И зато док се са „командног моста“  глобалократије  не нареди супротно, имају, бар засад, „ладну“ већину у гласачком телу.
Вероватно зато лако и без виднијег реаговања јавности прикривају недостатак јасног става и око уставне обавезе за реинтеграцијом отетог дела територије. На шта подсећа и резолуција 1244.
Напротив, са Гренелом се полако припрема клима за „компромис око  Косова“. Али тек пошто Приштина скине таксе и после одређене паузе о којој  збори Председник, а током које ће бити објашњена величина тог успеха Београда.  Али се власт,  истовремено,  прави мртва,  нема и глува око текуће кризе коју је изазвао Милов закон о наводној слободи вероипсовести. Којом је СПЦ  протерана из Црне Горе са намером да јој се одузме имовина и сакрални објекти. Стицани кроз векове. О томе се јасно и недвосмислено не изјашњава ни власт, ни Синод, ни „опозиција“. 

Нова колонизација

Цела ујудурма политичког живота, посебно избори, заказана за пролеће,  помоћи ће утврђивању лажног легитимитета текућег експеримента у Србији. Земљи која је још од октобра 2000. реторта у новом типу колонизације. Са циљем да се обезбеди привидни легитимитет демократије, а истовремено обесмисли до краја њен прави смисао. И проверене вредности. Најважније у сфери поделе власти.
А истовремено обезбедити  лидеру,  самодршцу, заправо само намеснику на ауфенгеру „страних саветника„ , што више вануставних овлаштења. И обавеже га, притом, што више на послушност на кратком ланцу иностраних спонзора. Сагласних да им је свима користан, укључујући и Москву.  Која и данас жмури над владајућим самоплуралним једнопартизмом напредњака.
Уосталом ништа ново и оргинално. Томе је стремио и Милошевић, па био проглашен за диктатора а сада ту матрицу копира кинески и руски  капитализам. Све да се устроје око једне странке и личности изнад свих и   обезбеде  максималне контролу  поданика. Ми смо, дакле, и даље само покусни кунићи, као и у време самоуправљања и несврстаности, а не изузетак.
И зато би било погрешно и неправедно за све у Србији  искључиво  кривити     било коју од Србија које данас играју ову тужну представу нарученог сценарија. Елите и лидери су ипак само извођачи. Хајде глумци и статисти у тој лакрдији од  представе демократије и плурализма.
Ко ће коначно на јавној сцени Србије на којој још хара културни, медијски и политички „бунд“ друге србије обелоданити вриштеће истине о улози и  правим налогодавцима дефинитивног полома савести Србије, за сада се не зна, нит види.

Фатамограна нове елите

Има мишљења да би то, за сада само фатаморгана, био пожељан “ настанак нове елите“, рецимо састављене од некорумпираних ИТ младих технократа и интелигенције повратника из иностранства. Био би то предуслов колико толико фер избора и појава неког ко би покушао да земени наметнути  октобром  основни  деструктивни концепт  текуће  политике.  Која се у суштини не мења деценијама. Упркос провидним променама којима у политичкој козметици изборних играрија прибегавају протагонисти из  страног фактора. Они који су победили заједно са домаћим протежеима на и изборима 2012. И честитали победницима још  пре завршетка гласања.
Због свега тога изгледа да ће са нешто увијања довијања и преговарачког глуматања раније или касније бити прихваћен ултиматум у виду „понуде“ Трамповог изасланика за Балкан Гренела, „јер ће се иначе Америка, прети Трамп, повући са Балкана”. Ови на власти свакако неће по преласку  Бриселског рубикона  у трампизам  желети повратак у наручје Меркелове која уместо нечега чиме се може махати као победом од шест према нула, не нуди ништа.
Дакле наставља се пут  „унутрашњег дијалога Вучића са самим собом око макар околишног признања Косова. А уз постепено условно гашење, уз додатне бенефиције, кампање „отпризнавања“. Уосталом, ту ће губитник изборног рејтинга бити онај који је обавезе потписао у Бриселу. А не Вучић. (крај)




Коментари

Популарни постови са овог блога

ПРОДАЈА САВЕСТИ, ЗЛА КОБ СРБИЈЕ

ТАНЈУГ НА ОТПАДУ ТРАНЗИЦИЈЕ