ДВЕ СРБИЈЕ, ЈЕДAН „ПУТИЋ“


ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

За две само наоко подељене Србије од пресудне  важности  једино  је да не престане текући  неолиберални,  за њих и испонзоре  им , берићетни  суноврат у  распрадаји  државе.И  зато текућа предизборна кампања своди се само  на  отимање  око   еклузивног  право на    првилеговано неконтролисано богаћење.  А не на  понуду програма   кључног  заокрета  од  ове  праксе.

Тај модел октобарским превратом наметнут је у форми „ револуције „   а  искључиво за потребе оправдања клинтнистичког„хуманитарног  неоколонијалног  интревенцонизма „, као добар  изговор за наметања НВО сорошевске манипулативне  демонкратије.Све остало, што називају плурализмом, обична је фарса. Димна завеса над две деценије дугом девастацијом  Србије, њених ресурса и институција.

Ових дана , у још  једном изборном  риалитију чији смо  не само   посматрачи већ све масовније уведени у улоге  збуњених статиста, или директних  саучесника, планирана збрка доживљава кулминацију. Највидније у симулираним ратовима легија  поткованих жабаца крекетана  из редова   партијских  војски.

За  све њих, задихане  у  још једној у низу тобож изборноих  кампња  „за  наше боље сутра“ и „златне године“, није  довољно  упозоравајуће да се зауставе пред суновратом  гласно упозорење  Париза о  контрапрдуктивности  проширења  ЕУ на  западни Балкан.

Изречено је то недавно од деголистички све јасније експонираног али и германо скептичног Макрона.Иако ротшилдовско банкарско чедо,  француски  председник,  лагано  се приклања  тренду  јачања  сувернистичког блока који предводи Трамп. И све се грубље се ослобађа загрљаја Меркелове.

Да не буде забуне, нова етапа прлигођавања  капитализма покренута је само  зарад очувања  кредбилитета  овог доминантног система. Посебно  у оквиру нација које су у све већем расулу нападнуте миграцијом и раслојавањем,  погођене, нестанком средење класе.  И зато се враћају  очувању граница и мерама протекцониозма, када је неопходно и неизбежно.

 Све  бранећи  се од  колосалних сеоба  покренутих  „ демократским“ НАТО интревецијама  оне  се  убрзано враћају  суштинском а не дакларативном   очувању суверенитета. Јер то је чини се једни  излаз из лавиринта   банкарских  шпекулација и сеоба истинске прозиводње и иновација    пре свега у Кину . Која се све успешније  намеће као светски  лидер, први међу једнакима. 

Стоп  замајавању  евроиинтеграцијама поручено је Вучићу и преко Гренела, изасланика Трампа. Све до расплета, до времена нових геостратешких разграничења некакаве новог Дејтона.Можда Јалте, или како год се звало предстојеће раскусуривање у оквиру  мултиполарности и промењених односа снага велесила. Вероватно неког новог модернизованог Вестфалског  поретка.


Доналд  ће се судбином Балкана,  у форми цењкања са преосталим  члановима трлоглобале, Русјом и Кином , озбиљније позабавити тек  ако  обезбеди други мандат.Дотле ће у тору малог шегена, у сталној агонији тапкања у месту , самозаваравања о приступу  европском  обиљу , слабо храњена али редовно мужена,  упорно блејати   редовно шишана Србија.

 Под напуклинама новог зида

Дакле , у нову 2о21 улазимо декларативно на  даљем  пут ка  ЕУ . А  са  на  више климавих столица насађеном неутралношћу.Преспаваћемо још једно урушавање Берлинског зида, овог подигнутог око ЕУ.    

Ту нирвану Београда, по свему судећи, неће  променити ни изборна  већинска порука  Британаца  паслата Џонсону  на изборима .  Да  дефинитвно отвори пут  Брегзиту  и уклонеи  преостале барикаде за бег Британије из конструкта  еуронацизма Берлина, склепанпог по потребама  неолибералне агенде  бивше америчке администрације.

У тој смрдљивој  утроби  глобалистичког удава батрагају се већ две деценије   елите.Данас  прве,   локално   патриотске,  а ипак   глобално  послушничке , али   пре ње и оне  друге  Србије.  Само наводно опозиционе , а неискрено   грађанске  .Увек спремна за канабе нагодби . Баш као и у време Милошевића.

Уцењене  су међутим  и једна и друга  да играју као она циганска мечка на ланцу својих  досадашњих корупцинашких  досијеа. Увек припремних у руци   заједничког  налогодавца са  функцијом претеће  безбол палице.Или камџије.

Ништа бољеније није са улогом дресираних медија . Једни су  као  режимски, јелте, патриотско вучићевски , а други кобајаги независни . И једни и други сеју балканске магле да се не би видела  права суштина неколонијалног система   у Страдији.

У једном су се ипак сложили и РТС и Н1 ових дана.  Представили су победу Џонсона и неминовност Брегзита као истински трагедију Британије  и  грешку „завадених маса некаквих нациналиста.“ Не рекоше патриота и суверениста.

 Дакле, и дање испод радара  замлаћиване  јавности пролази суштина.  Да  главно   жариште  килјетенлистричког  тумора  није толико  разуларени апослутизам појединца и сарадника му. Да је то само неизбежна последица    неколонијалног и  прихваћеног система , таквог  у коме фунционишу  и бивају награђени само  компрадорски  послушници. 

Сви... сви .... сви  су они   из редова прекречених комуниста и  њихових потомака.  Били то бивши  лажни четници Вука и Шешеља а легитмисани у политичаре  и тајкуне  од  стране  експерата раноразних  служби .   Или   Титови троцкисти  деда Мићуна који су својевремено 1968 викали „ демократије, и социјалне правде" што је касније преведено на "још више комунизма „. Потом   премазани  деведесетих  у  интренациналу демократа , глобалиста , НАТО  оваца.

Колико год то изгледало невероватно у светлу текућих  бројних афера, које наизглед  само прете  да уздрмају актуелну власт, очито се ради о  намештеној  из једног центра синхринизованој  лажираној  борби “ кеч ез кен стила“.

www.amika.rs


Коментари

Популарни постови са овог блога

ФАТАЛНИ ОКТОБАР - други део трилогије

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

"ПАЦИЈЕНТ", ПОЛИТИКА КАО ИГРА(Ч)