СРЕЋНА НОВА - ОВО ЈЕ СРБИЈА ... СВЕ ДО ИБИЈA
ДРАГАН
МИЛОСАВЉЕВИЋ
Ето нама на
изврнутим калдрмама , све посрћући по
развалинама свакодневних афера,
тетурања из лоше старе у ништа бољу . Нову . А у
надреалном декору претумабвања свега постојећег.
Рецимо, тешко разумљивог премештања на Сави ћуприје ...на
суво. А прикзивања напретка „златних година“ као репрезентативне лего
слагалице макета изложених у велелепној палати.Достојне гробице фараона.
У међувремену
одвија се пресељења сваког ко
себе сматра иоле вредним напредним, из
старог, у„ нобл „ Београд. Онај на води.И у овом феудализму властела ће , дакле, опет
пребивати у кулама .
А јарковима и статусом и физички бити одвојени од плебса.То
је њима сеоба у ужи круг двојке и
на Дедиње борба
„прађедова“ дала. Ту
демократију.Те они , тврде нису баш тикве без корена макар су од
лозе „шумаца.“
А о таквој „риалити“
Србији , о НВО надгледницима
овог кукавног гнезда , медијски
блесиметри дојављују свакодневно. Врло
прецизно, оно оно што их једино интересује од грдних
од дојава , то је пад
сампоуздања, самосвести „ народа
у улози пацијента„ ове
балканске лудаје.
И зато је заправо нормало да се после пута без алтернативе ка ЕУ Србија одједном без објашњења обрће
наређеним закретом са ЕУ севера
према балканском пакту са НАТО ка југу
. Некакавом шенгенском братсву јединству
са Албанцима , несталним
македоницима и фундаметалистима из Босне.
А Милгоорци чекају
да буду позвани да одлучују у овој скаламерији од „
регије „ и у ракољеној цркви коју
ће правослвне харамбаше разделити у
самосталне епрахије грамзивих
владика. Дакле на југ. Без обзира што нам „тиранци „ и даље својатају и отимају Косово .
Оваква Србија
све више наликује Дизнијевој земљи чуда. То је истинска недођија
незамисливих свакодневних уврнутости а
непознатих у реалности
озбиљне државе . Али, могућих у
цртаћу у коме некакав балкански Петар
Пан, зашао у педесете, иживљава своје
неостварене пубертеске
фантазмагорије.
И склон је или
сузама, или неконтрлисаном бесу и увредама ако не добиоје аплауз. Све ипод ока меркајући какао реагује капетан са
командног моста , али и
родбина из шаптачнице. И једни и други су организатори ове
балканске шарлатанијаде и индиго
верзије посртања некадашње Југославије сада
као Србославије .
Разигран је балкански
Пан у свом царству само наизглед политчких детињарија и несувислости И вештих премета, двоструког салта, узлета и прелета. А дотле
збланута партијска војске одобрава
. Кличе свом
ни у чему достижном хероју.Све се поклапа са секвенцама
анимираног филма о одбеглом
„несташку“ кога не занима стварност ,
жели и креира искључиво немогуће.
Ту је зато у мизансцену каламбура неопходан зли Ђилас као капетан Кука,
Јеремија као први офцир гусарске
„опозиционе „палубе, кључни министри Мали Неша, Вулин као потецијални крокодили ..И
најзад спасносна Ана , Звончица.
Ту су и
као хор безбрижних дечака
посланици у параламнету. Разиграни у дебатама каубојуа и индјанаца а
на даскама које свима њима
живот значе. А саставни су део политчке бајке уствари још једног
балканског макбар кабареа на бурету барута .
.
Док српски „Пан“ учи и
кинески поред свих осталих језика којима влада, Србија левитира у одсуству елементарне представе шта је надаље
као задато вечну „напредну“
у наредним годинама
очекује. Без реакације
јавности што је везаних ногу и руку на терапији
добровољног самопоништавања
достојанства и памети.
Смештена
између циничног поспрдног
србовања бивших радикала ,где је изругивње
примитивизму , маестралног карикираног од Рaдoвана, вешто окренуто у
афирмацију свега постојећег , а што је понижавајуће и простачко.Као што је и склоност
какапитулацији пред Вилотићима .А
ЗА „ДОБРО НАРОДА „,
Све што ОН предузме проглашава
се „за вргхунску памет савременог Баје „који зна шта ради“ И претвара
плански у фестивакл
таблоидне неизбежне опште среће
што је нација стављена под жезло
сада Балканског Ибија .
А који са ТВ
екрна дан ноћ и са насловница
новина самопохвалама својим
досадњим „ враголијама кличе све
је за тебе и због тебе
„ Народе мој“ Слушају „Серви“
то као из вазда укљученог џу
бокса . И они који га покорно следе али они који беже главом без обзира. Понављајући
у себи да су управо због раграган пана Пана који не хода земљем сваког новог дана на путу без
алтернативе.
Коментари
Постави коментар