ЧВОР СЕ РАСПЛИЋЕ У ОМЧУ

ДРАГАН  МИЛОСАВЉЕВИЋ

 Показаће се ускоро да ће цена укидња „нецивилизацијске таксе „ у перформансу „нове ескалације на Балкану “, где су унапред  подељене улоге, Приштини као недодирљјивом силеџији, а Београду поново кукавном Калимеру, ускоро постати пресудан  елемент свођења завршног биланса око Косова.

 А тако не само „локалног „ већ и глобално применљивог модела озакоњења  сецесија неиздрживим притисцима да жртва коначно прихвати нагодбу са силоватељем. Уз еветуалну минималну компнезацију.

Овога  пута ка том решењу иде се кроз закулисно преузимање ове  иницијативе од стране нове америчке администрације. А сасвим супротно предозборним флоскулама Трампа  да се „САД  неће мешати у туђе унутрашње ствари“.

Све то, по већ опробаном моделу непходне димне завесе посредовања ОУН, тражиће укључење у „мировне напоре „незбежних  партнера Америке у савету безбедности.  Русије и Кине. Пре свега.  Уз њихово  међусобно надгорњавање око цене вета на фамозну столицу.

То је све реалнија перспектива будућег дањег „расплитања чвора“ пошто су се  у натезању око „свебухватног споразума Београда и Приштине „, као крајње неуспешни у завршници притисака на Београд показали  и Могеринијева, Брисел, а потом Берлин и Париз.

Изјава доскорашњег руског амбасадиора Алесандра Васиљевича Чепурина да  ће „Русија помоћи у свему што Србија затражи, међутим “поново актуелизује све недоумице око Вучићеве тајанствене политике компромиса  И враћа их на полазну тачку .

Пре свега на дилему да ли ће  АВ те судбоносне захтеве, пре свих реалне гаранције за даљи опстанак Срба јужно од Ибра, поставити предходно   оверене у парламенту .И на референдуму . Или ће пак опосенарски вешто,   провући  захтев оних који су га  од 2012 постепено уздизали  у  улози  новог Броза..

Није случајно да се баш сада Чепурин  опрашта од Београда  у улози анестезиолога који се одмиче од операцаног стола по обављеном послу.  А  долази за новог амбасадора искусни дипломатски хирург, Харченко.

 Овај  „експрет за Балкан“  учествовао је у свим предходним операцијама  америчко руског „усаглашавња „ око тока преговарачких операција  у демонтирањај  СФРЈ..  И  у погађању о  остваривом  минимуму српског интереса у  српским земљама.А сада у и у самој држави Србији.

Све то у оквиру реалног односа снага између Вашингтона и Москве који је данас  ипак битно другачији нег 1999. Али  подразумева и даље да интереси Србије и Русије треба да се подударају да би Београд могао рачунати на  опипљиву помоћ. Баш као и у прошлости.Који је сушински интерес Русије на Балкану , да ли само да таласа, то је за сада тема скрајнута од јавности.

Као  уосталом  и белодана истина да је Вучићева „ диктатура“, која иначе не изазива никакве  примедбе у светским  центрима моћи, па ни Москви, заправо  само  усавршена алатка  за черупање  Србије.У употреби   још од  5  октобра  и да   као некава штафета  кружи  у  рукама  међународних корпорација .

 И зато демонстрације против „ самодршца,“ забилазе праву суштину данашњег подређеног  статуса Србије где и власт и опозиција као тимови из истог клуба  „глобалаша“  међусобно играју намештене утакмице. Са унапред  одређеним  резултатом. Замајавају народ  док су држава и ресурси на добошу.

 Само са гашењем система новог колонијализма и његових правила игре, а то  би била појава  моћног  светског  цунамија  о неоходности опоравка  макар минумума постулата социјалне правде, што извесни аналитчари приписују старегији Кине „, сараднња а не ропство“ назире се светло у тунелу.

 И то као услов трајног  опстанка цивилизације . А „фер избори“ добијају  некакав  смисао. Пре свега за оних консатних  5о одсто апстинената на избрима и 3о посто уплашеаних.  Јефтино купљених, али  такође  жељних  истинскох промена и достојанства.

 Овако, сведоци смо распродаје Србије у којој се најмоћнији у потрази за јефтним ресурсима „углазбавају“  у новој  фази  „троглобалног“ поретка и  поделе интересних сфера у њему.

У том смислу у Вучићевој Србији за сваког од велијих играча (  јефтино), има по нечег.И биће.А он ће фигурирати у спин машини коју контролише страни фактор као  све моћнији и незаменљијвији.Насупрот  свим  предвђањима  Весне, која га је иначе , својевремено,   2о12 прзивала  а сада  тврди „ готов је „.    

Ипак  АВ   само  је  модел свих нових председника из реторте  глобализма. У чему није усамљен. Напртив, у колони је са Ципрасом, Милом ,Заевим ,Борисовим, Колиндом ,,па све до Макрона.И долазећих глумаца председника. Којима, по иказаном  таленту и  репертоару , може да буде недостижни узор.    

Једно је пред  расплет  извесно. Посредничка улога килаве  ЕУ у признавању  Косова, пројекта  Клинтонове аднистрације, дефнитивно је  размонтирана .То је одрадио  нико други  него „суверениста“ Трамп .А т поред осталог говори о правом садржају његивог поклича  „ Америка на првом месту“.

За опипљиву  Вучићеву  спремности на  „компромис“  око признања Косова  Доналд нуди  смоквин лист од територијалних  рестолова, што је, руку на срце,   ипак више од ништа које је одредио Берлин.

 А „ расплитање косовског чвора „  ако се то догоди,  превториће  се у довршење  балканске  НАТО омче. Што  најпре пржељкује НВО Србија  и жути. Али т на њихову жалост  то било  значајно  и подстицајно  утицало  обезбеђење   нових  мандата  оба председника. Од којих им ни један није по вољи.


www.amika.rs