ОПРОШТАЈ ОНОМ КОЈИ НЕ ЗНА ЗА ПОКАЈАЊЕ
ДРАГАН
МИЛОСАВЉЕВИЋ
Зашто
би злочин који је НАТО са предумишљајем починио над српским
народом 1999, а имао за последицу близу 3000 мртвих, уништену
инфраструктуру, миленијумску пошаст
тешких малигних болести, заслужио
наш опроштај. Како се,
иначе, све чeшће сугерише у име помирења? Помирења са чиме и
са киме? Са онима који не признају чин
покајања и поново дивљајау, хапсе
диљем севера Косова. Уз прећутну подршку својих западних ментора.
А
недавно приуштили су НATO химну, „оду радости“
атлантиста у срцу Србије . Без
искреног извињења за почињена
злодела. Дакле, уместо утврђивања истине,
прaвiх криваца, суђења
пустахијама које данас награђују за злочин ресурсима Косова, поново смо геноцидни. И све зато „јер не може шут са рогатим“.
Па онда , ако је заиста тако да смо занавек “поражени на Косову”, нема друге него да се иселимо. Све од Прешева
до Хоргоша. Да нас наше тајкунске
поглавице у међувремену трампе за
орочене своје рачуне и то као најјефтинију радну снагу у Европи, ускоро и свету.
Уиме
„заштићене“ будућности, оно што
преостане од млађарије аванзоваће у НАТО
солдатеску, са огрлицом алијансе око
врата. Благословену од Ватикана као нововерци којих је све више у комшилуку.
Да ли се заборавља у српској,
секуларној али и црквеној дипломатији, да је папа Павле други још у
Скадру, дан пре увођења санкција ,
маја 1992, Косову обећао независност. На
митингу у Скадру. А дан пред
увођење блокаде Србије затржиио од НАТО да у Босни
„одсече српску агресорску руку,
„ваљда да не омета у акцији Алијин
резервни штаб делегиран од НАТО а смештен у Кисељаку. О свему томе је
овај, тада дописник Танјуга, известио
агеницију из Рима, где је био
акредитован дописник.
И после
свега, слушамо бајке о „добром папи Фрањи“ а заправо језуити Франциску, „који воли православне“.
Као да се вековима нисмо осведочили да Ватикан мења методе али не и прозелитску политику.
А о опроштају трубе домаћи политичари, посебно НВО, дајући клерофашизму шансу још једног
некажњеног потпаљивања балканског бурета. Није ваљда да неко верује како
се најновији поход Росу на север Косова
одвија без благослова Шредера и Блера.
Они су, иначе, редовни драги гости
или чак саветници нашег председника.
А својевремено
су, уз помоћ
кртица из редова ВЈ, награђених
потом дипломатским синекурама,
измислили некакву непостојећу
антиалбанску операцију „Потковица“
са наводним геноцидним намерама Срба
према Албанцима.
И гле,
Шредер и норвешки амбасадор имају данас
образа да трубе о бомбардерској
неминовности НАТО интервенције,
агресије против „српског геноцида на Косову“. А годинама је у оквиру НАТО разиграван тај
антисрпки сценарио.
Овај
извештач Танјуга из Рима је 4. маја 1992. године
послао информативној редакцији
агенције извештај под насловом
„Потпаљивање Косова“ , емитован у генералном сервису, о плану атлантиста под
радним називом “Вириџнија“,
који су разматрали амерички конгресмени, чланови албанског кокуса,
истакнути појединци трилатерале, „да се на територији Косова испровоцира
инцидент“, тада још неименовани Рачак. Који би био повод интервенције
бомбардера НАТО и оправдао отцепљење Косова.
Тај масовни, а уговорени, егзодус Албанаца на територији Албаније
чекали су већ припремљени прихватни логори и више од 1500
новинара, спремних да америчку интервенцију преточе у „мисију мира“. Једном ће ваљда историја
расплести, само да не буде прекасно, зашто се слепо, баш као и у ранијим погибељима у којима су Срби другима стварали
државу, а своју разграђивали, од 1990. опет срљало у припремљену клопку.
А није мањкало упозорења од иностраних
пријатеља шта нас чека ако омане врхунско умеће у дипломатији или руски
фактор. Беше то време када је Шешељ махао пактом са Русијом и Белорусијом.
Нешто је побркао човек и у парламенту,
држећи лекцију свом бившем ученику, па је споменуо и Украјину. Индијанци су
опростили геноцид уљезима Јекијима.
Ено их данас у резерватима на опијатима да лакше забораве да је Америка
једном била само њихова .
.
Коментари
Постави коментар