„БАЛКАНСКО ПРОЛЕЋЕ“, УСРЕД ПРЕГОВАРАЧКЕ ЗИМЕ ?!
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
После одустајања Макрона да дође у Београд, јер му „жути“„припремају
државни удар у Паризу,“ нешто као
отпорашки октоба у децембру, шта даље бива са планом његових суфлера из
„мочваре. Ко ће преузети мисију завршног притиска на Вучића да коначно признање Косова одради као прекретницу
дањих губљења позиција глобалиста, клинтниста .Те да њихова неколонијална филијала Косово по било коју цену, па и новог
рата, мора постати призната као де факто
држава Бондстил на тлу Европе.
Уствари моћни дистртибутивни центар
наркотика под контрлом НАТО и ЦИЕ и моћна војма караула дранга атлантиста према
Русији.
Ново комешање око подизања царина од стране Приштине, а праћено однедавно
звецкањем оружја некакве
фантомске армије Косова, само првокатора не и силе за планирану ескалацију на Балкану, слути на
неко „балканско пролеће „.И то ма почетку зиме. .У међевремену , јавља се
идеја, да ли само у Приштини, о неком
„пакту Косова, Македоније и Хрватске против Београда „ . То одговара клитнистичкој пројекцији о оживљаванју „ линије ватре“ коју је давно истакла Америка као свој евроазијски
стратешки приоритет.
А један сегемет, у Украјини,
већ је плански доведен на ивицу директне
конфонронтације Кијева са Москвом. Све
не би ли се Русији везале руке и умањиле
шансе и преговарачки капацитет на
Балкану када се испослује , у атмосфери опасних
ратних блефова , нови „Берлински конгрес“ велесила .Или Рамбује два ,или
Балканска Јалта .Све да би се , јелте, сречио нови светски рат а по цену “нових“„ граница с мањене Србије.
У тој атмосфери , такозвани аналичари , блиски режиму неће да отворе карте за јавност. Не усуђују се да проговоре о стварном
правцу стратегије Вучићевих „пријатеља“ у Берлину, Паризу , Бечу и
Лондону нити да ли је он , Председник, збиља у овакој
кризи , а без уговорима потврђених поузданих савезника, заиста
дорастао играма велесила. О томе да се Србија не узнемири и не размишња еветуално о „ влади нациналног спаса“ у коју
би могао да прерасте на крилима неких српских прслука, брину Блерове деливери јунитс.
Они владају медјијима и
спиновањем, а управо је јавност обавештена да та невладина влада , која
фактички води Србију то ради о туђем, а не не
домаћем буџетском трошку .Ко ли
их то плаћа за наше добро, питање је
сад. Да ли прјатељски Емирати и остали
купци распродаје Србије ? А у целој тој гунгули
која наговештава невреме над баруштном
паралисаног вишестрстаначја у Србији
Зорана је, видимо, преместила министартсво у контејнере у
Грделицу.Данима то је главна вест
у провладним медјима.
Ипак, све некакао подсећа ма атмосферу пред велики рат у којој је Београд , и сада као и онда, без своје
воље и потребе, стављен у епицентар великих
светских искушења Суочен са ултматумом . Данас као пре две непуне деценије у Рамбујеу..По ко зна који пут у
историји доведен до дувара али сада
неспремији него икада да буде активни
учесник пресуђивања својој даљој судбини..
Макрон по свему
није био једини
режисер протокола понижавања
Србије под Тријумфалном капијом Највероватније само извршилац клитонистшко фашистричко немачке ароганције којој
се Вучић приклонио салутиравши
Меркеловој у Паризу још пре званичне церемоније И неочекивано се , одједном , обрео с у магарећој клупи дипломатије
Све то као најава царунског рата
Приштине .На коју се прави глува и слепа ЕУ у коју хоћемо по сваку цену.Пa и даљег
парања територије.
А председник Албанац, као најава
исхода онога што се прпрема око
Косова био је смештен
У Паризу на трбини уз скуте великих.Да се рукује чак и са Путином.И у
Берлину 1878 Русија је морала на рачун Србије
да се одрекне неких добитака Сан
Стефанског мира . Као изунуђени прагматизма имнерије која мора увек стављати
сопствени интерс у датом тренутку на
прво место.
Уместо овација у Београду , какаве су му је обећане,
и то упркос клепању по ушима нашег председника , Макрон је оправдано посумњао, уочи поласка на Балкан да ако напусти узврео Париз можда ће
у Србији морати да тражи азил . И
то у несигурној земњи коју је проклео Кушнер, француски хуманиста
„без граница „ а вазда резервисаној
као полигон „игранке слонова на
балканској трави.“
А
притом је је у Стразбуру , ових
дана, овој „црној врани“ од државе, као услов за пријем у ЕУ затражено да „
призна геноцид у Сребреници.“ Потом и саоптшено да неће бити примљена у ЕУ ако
не усклади своју спољну политику са европском.Можда и да када је најзад увуку у НАТО, као Црну Гори и ускоро
Македонију и БИХ, пошаље трупе у
Украјину. Неће ваљда прави
европљани гинути за амерички
интерес.
Разрешење тајне ове енигме у чији
лавиринт у задњи час није ушао француски председник је да су сви они, клинтноиди , њихове НВО и даље закон у Вучићевој Србији. Мада су се
времена диљем Европе променила . Да је нелиберализму и глобализму чији је корифеј Немачка
истекла гаранција у Мађарској
Пољској, Чешкој ,а сада и у
Француској.Ту је и Италија .
А све то је последица чињенице,
још недовољо медијски виљиве, да је
уствари нови амерички грађански рат,
између Трампових суверниста среднје
класе, који покрећу за своје циљеве и
оне погођене глобализмом и са друге
стране, и глобалостилких елита нелеберализма који потура мигранте као своје сигурне гласове ,
измештен са домаћег, из САД.И то на
тло Европе.А епицентар обрачуна дубоке државе са суверенистима виђен
је на Балкану, баш на Косову.
И то је разлог што је Мерклова , као дужник клинтноидне глобале , задужила свог „малог
од неолибералне кухиње“ , Макрона, да пренесе
нови ултаматум Београду. Да лично
она не ризикује свој већ опадајући
рејтинг. Пре него што, ни то није немогуће , ова Србија приклони се Трампу по цену уступака који су ипак нешто
иопиплјво у пореређену са ништа Брисела
и Бeрлина. .
Дакако да Вучићу заглављеном имеђу
глобалистичке сциле и суверенистичке харибде није лако. Али је исто тако једноставно утврдити да је у тај положај допао водећи не политику
примарних интереса својих бирача и Србије . Управо супротно , заступао
је вољу оних који су су му од
агресивног и речитог радикалсксог вундеркинда обезбедили да уз
пратећу промену свести постане венецијански
лауреат папског прозелитког
капитуланзског мира на Балкану.
Они који су наговарали Макрона
да иде Београд верују у фрацуско
притиворно ефикасно колонијално искуство . Али мораће да сачекају
или смисле нешто друго.Можда долазак
Мекелове у истој улози каква је била
намењена кажњавању „непослушка „Тадића.Можда предстоји
њено обраћање некој новој а
старој сада кооперативнијој коалицији.Јер шанса за обострано болни компрмис Срба и Албанаца као да је изветрила.Бол је
остављен само Србији .
Коментари
Постави коментар