ВУЧИЋ НА РАСКРШЋУ „АЛТЕРНАТИВА“


 ДРАГАН  МИЛОСАВЉЕВИЋ  - бвши коментатор Танјуга за НАТО и Ватикан

Оно  „никад пртив Мереклове“,  изречено на  Блумбергу,   све то у спинерским маниру    међународног бесправа и беспоретка, треба  ипак  схватити  условно.  Баш као својевремено    верност  политичком „ оцу“  Шешељу   и „очуху“ Томи,  а све до судара са највишом силом реалности  неолибералне Европе.

 Дакле које  поузданије гаранције  одабрати од пута без алтернативе у ЕУ, која постаје и примарна нуклеарна мета одмазде после повлачења Трампа из споразума о ракетама средњег  и кратког домета. То је кључна  дилема која се намеће  пред  Вучићем  уочи париског сусрета са Путином и Трампом  на прослави 11. новембра у Паризу. 


Заиста , да ли и даље упорно  „маневрисати“ са Меркеловом и Бриселом , који остају заглављени  у овом  западноевропском НАТО, који Трамп више не жели да финансира на уштрб  буџета Америке и  бесконачно куповати време  у изнудици  симулацијом  путовања у нигде  без алтернативе .
 Или се, још  пре предстојећих избора за амерички  Конгрес, који би, руку на срце, могли да  озбиљно пољуљају Трампа , прикључити  рушитељима глобализма  и  кампањи европских   „повратника  суверености“  .
 У име председника САД  ту „десничарску интернационалу“  предводи Трампов  саветник за Европу,  Стив  Бенон. Даљи симулакрум  „неутралности“  српске спољне  политике  , која левитира између  два непомирљива  табора , чини се , тешко да је могућ.
Тим пре  што  је пред  председничке  изборе  у САД , званична Србија, њени кључни  медији  и председник  лично,  оптирала  за губитничку страну,  видећи је, политчки кратковидо,   као сигурног победника.   
За разлику од „ аналитичара“ друге Србије, који и данас  у „напредној“  Србији  угодно  живе од  синекура  Сороша,  а који тврде да је Косово седма рупа на свирали  Трампа,  претеће оглашавање  Меркелове ,  преко  специјалног изасланика у Београду,  да Вучић  мора и де јуре признати Косово,  има вредност аларма.
 Упозорава  одакле ветар дува, а  и поруке стижу. Само формално из Берлина  али,  уствари,   из  штаба  клинтоноида  чији је Меркелова , као и бриселска бирократија уосталом ,  доживотни дужник. Америка ,наиме ,  на основу споразума са пораженим рајхом, ставља свој потпис  под име новонаименованог  немачког кацелара још од  1946. 
 Овој  гарнитури , на челу  са „ ,мути“ , кацеларком  мутне биографије , својевремено  држављанке Источне Немачке,   Обама је  предао штафету  неолиберализма,  тобож  „слободног света“   али  у зао час по  ЕУ . Тек  пошто је његова партијска наследница  Хилари изгубила од Трампа . 
 Руку на срце, канцеларка  има много крупнијих немачких  унутрашњих  брига од амбције  да  коначно легализује  сецесију  Албанаца, омогућену агресијом  још увек моћне  „дубоке државе“. Чији је Меркелова   била  и остала  пуки гласоговорник
И зато  најновије претње из  Берлина да  Вучић  остане на путу издаје Косова без алтернативе ,  најпре је  доказ  да је Балкан, са и данас јако укорењеним  клинтонистима , што се жели прикрити  од  стране глобалиста  на влсти,  један  од  кључних ровова  битних за  опстанак  „мочваре“.
И једино  преостало сигурно ловиште за њене крокодиле.  Али  и  погодна  замка  живог блата  за   „ утапање“  Трампа.  А тиме  тријумф  његовог опонента  Сороша ,пре свих. Макар  и по цену потпаљивања још једног балканског бурета барута.  Ако друге смицалице пропадну. .    
На другој страни,  радикализам  повратка  суверености  и демонтаже ЕУ,  који се под палицом  Бенона, отвореног непријатеља глобалисте  Сороша, већ дуже време  испољава, од Пољске преко Мађарске, Словачке, Италије , све до  Аустрије, па и у самој Немачкој,  потогово  у  Француској  Ле Пенове, наговештен  је и у у Скандинавији,  већ је  у комшилуку  Србије  А  по  многим ставкама   подсећа на ону идеологију   из које  је нестрпљиво , власти жељан, Вучић,  пребегао још  2012. 
  Али , тек  на звук  примамљиве понуде  Клинтонове,  још  2008.  у Београду,  да „ неред у Србији морају поспремити они који су га и створили“. Дакле , социјалисти и радикали.“ И би тако после „промене свести“  Томе, Александра и радикалске већине, али  по цену   преузимања  неолибералног програма ДОС-а , иначе пораженог на изборима .
 О  том коперниканском обрту ,  о његовој најави макар,  није било ни помена у изборној кампањи Шешељевих пулена.  Укљичујући ту и  наставак предаје Косова,  недоречене  пресуде    под демократама .  
У међувремену,  једно  крило  неолиберала , глобалиста  у Србији , пошто је прелетело  у власт    и даје и не даје Косово а друго, заглављено у „пешчанику“  прошлости,  окаснело за догађањима,     гласно и даље  заговара прихватање сецесије. . . без накнаде. 
Куне се мочваром  као демократским рајем.  И једнима и другима ваља прст на чело од  када се  председник  САД,  Доналд Трамп, баш  ових дана одлучио да себе представи као  „непоколебљивог нацоиналисту“.  А Орбан  досољава ту живу рану мондијалиста аутошовиниста,  изјавом  да је  „Брисел  за рачун глобалиста  усмеравао све протекле сукобе,  првенствено  оне на Балкану“ 
 Да ли  наредне потезе Вучића  у новом геополитичком оквиру  његови претежно британски и израелски  саветници , несумњиво склони „брегзитовању“,   осмишљавају  у одабиру нове  „безалтернативности“ . Евентуално  нешто сувереније и  Србије са дефинисаним  границама.  У  друштву  држава, претежно бивших чланица Варшавског пакта  којима ЕУ више није идеал  и једина опција.
Недавно је Кустурица, да ли случајно,  у интервјуу магазину  Недељник  подсетио на Ататурка и солуцију „хуманитарних  пресељења“ од које нису побегли  ни  Туђман и Милошевић  под патронатом  „преговора“ диктираних од САД.
 Да  ли у том грму лежи  опција  за  сви Срби  у једној држави,  а да  север  од Ибра  можда буде враћен  под ингеренцију  Београда,  уз светлије перспективе  преласка и РС.   А  да ли је то оно  „нешто  за ништа“,  питање је сад?.
Наравно,  уз то  као неминовна иде и услов  „понуда“  дефнитивног  прикључења  хипертрофираном источном крилу  Северноатлантског пакта, без глуматања петинга,  планираном тампону  који Трамп намерава да убаци између Берлина и Москве. То би Вучићу отворило персепективу  можда и  „доживотног“ вође  али и захтевало додатну  „корекцију“  веберовске  свести.




Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

Потпаљивање Косова

ФАТАЛНИ ОКТОБАР - други део трилогије