ВУЧИЋ НА РАСКРШЋУ „АЛТЕРНАТИВА“
ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ
- бвши коментатор Танјуга за НАТО и Ватикан
Оно „никад пртив
Мереклове“, изречено на Блумбергу,
све то у спинерским маниру
међународног бесправа и беспоретка, треба ипак
схватити условно. Баш као својевремено верност
политичком „ оцу“ Шешељу и „очуху“ Томи, а све до судара са највишом силом
реалности неолибералне Европе.
Дакле које поузданије гаранције одабрати од пута без алтернативе у ЕУ, која
постаје и примарна нуклеарна мета одмазде после повлачења Трампа из споразума о
ракетама средњег и кратког домета. То је
кључна дилема која се намеће пред
Вучићем уочи париског сусрета са
Путином и Трампом на прослави 11.
новембра у Паризу.
Заиста , да ли и даље упорно
„маневрисати“ са Меркеловом и Бриселом , који остају заглављени у овом
западноевропском НАТО, који Трамп више не жели да финансира на
уштрб буџета Америке и бесконачно куповати време у изнудици
симулацијом путовања у нигде без алтернативе .
Или се, још пре предстојећих избора за амерички Конгрес, који би, руку на срце, могли да озбиљно пољуљају Трампа , прикључити рушитељима глобализма и
кампањи европских
„повратника суверености“ .
У име председника
САД ту „десничарску интернационалу“ предводи Трампов саветник за Европу, Стив
Бенон. Даљи симулакрум
„неутралности“ српске спољне политике
, која левитира између два
непомирљива табора , чини се , тешко да
је могућ.
Тим пре што је пред
председничке изборе у САД , званична Србија, њени кључни медији
и председник лично, оптирала
за губитничку страну, видећи је,
политчки кратковидо, као сигурног
победника.
За разлику од „ аналитичара“ друге Србије, који и данас у „напредној“
Србији угодно живе од
синекура Сороша, а који тврде да је Косово седма рупа на
свирали Трампа, претеће оглашавање Меркелове ,
преко специјалног изасланика у
Београду, да Вучић мора и де јуре признати Косово, има вредност аларма.
Упозорава одакле ветар дува, а и поруке стижу. Само формално из Берлина али,
уствари, из штаба
клинтоноида чији је Меркелова ,
као и бриселска бирократија уосталом ,
доживотни дужник. Америка ,наиме ,
на основу споразума са пораженим рајхом, ставља свој потпис под име новонаименованог немачког кацелара још од 1946.
Овој гарнитури , на челу са „ ,мути“ , кацеларком мутне биографије , својевремено држављанке Источне Немачке, Обама је
предао штафету
неолиберализма, тобож „слободног света“ али у
зао час по ЕУ . Тек пошто је његова партијска наследница Хилари изгубила од Трампа .
Руку на срце,
канцеларка има много крупнијих
немачких унутрашњих брига од амбције да
коначно легализује сецесију Албанаца, омогућену агресијом још увек моћне „дубоке државе“. Чији је Меркелова била
и остала пуки гласоговорник
И зато најновије
претње из Берлина да Вучић
остане на путу издаје Косова без алтернативе , најпре је
доказ да је Балкан, са и данас
јако укорењеним клинтонистима , што се
жели прикрити од стране глобалиста на влсти,
један од кључних ровова битних за
опстанак „мочваре“.
И једино преостало
сигурно ловиште за њене крокодиле. Али и
погодна замка живог блата
за „ утапање“ Трампа.
А тиме тријумф његовог опонента Сороша ,пре свих. Макар и по цену потпаљивања још једног балканског
бурета барута. Ако друге смицалице
пропадну. .
На другој страни,
радикализам повратка суверености
и демонтаже ЕУ, који се под
палицом Бенона, отвореног непријатеља
глобалисте Сороша, већ дуже време испољава, од Пољске преко Мађарске, Словачке,
Италије , све до Аустрије, па и у самој
Немачкој, потогово у
Француској Ле Пенове,
наговештен је и у у Скандинавији, већ је
у комшилуку Србије А по многим ставкама подсећа на ону идеологију из које
је нестрпљиво , власти жељан, Вучић,
пребегао још 2012.
Али , тек на звук
примамљиве понуде
Клинтонове, још 2008. у
Београду, да „ неред у Србији морају
поспремити они који су га и створили“. Дакле , социјалисти и радикали.“ И би
тако после „промене свести“ Томе,
Александра и радикалске већине, али по
цену преузимања неолибералног програма ДОС-а , иначе
пораженог на изборима .
О том коперниканском обрту , о његовој најави макар, није било ни помена у изборној кампањи
Шешељевих пулена. Укљичујући ту и наставак предаје Косова, недоречене
пресуде под демократама .
У међувремену,
једно крило неолиберала , глобалиста у Србији , пошто је прелетело у власт
и даје и не даје Косово а друго, заглављено у „пешчанику“ прошлости,
окаснело за догађањима, гласно
и даље заговара прихватање сецесије. . .
без накнаде.
Куне се мочваром као
демократским рајем. И једнима и другима
ваља прст на чело од када се председник
САД, Доналд Трамп, баш ових дана одлучио да себе представи као „непоколебљивог нацоиналисту“. А Орбан
досољава ту живу рану мондијалиста аутошовиниста, изјавом
да је „Брисел за рачун глобалиста усмеравао све протекле сукобе, првенствено
оне на Балкану“
Да ли наредне потезе Вучића у новом геополитичком оквиру његови претежно британски и израелски саветници , несумњиво склони
„брегзитовању“, осмишљавају у одабиру нове „безалтернативности“ . Евентуално нешто сувереније и Србије са дефинисаним границама.
У друштву држава, претежно бивших чланица Варшавског
пакта којима ЕУ више није идеал и једина опција.
Недавно је Кустурица, да ли случајно, у интервјуу магазину Недељник
подсетио на Ататурка и солуцију „хуманитарних пресељења“ од које
нису побегли ни Туђман и Милошевић под патронатом „преговора“ диктираних од САД.
Да ли у том грму лежи опција
за сви Срби у једној држави, а да
север од Ибра можда буде враћен под ингеренцију Београда,
уз светлије перспективе преласка и
РС. А да ли је то оно „нешто
за ништа“, питање је сад?.
Наравно, уз то као неминовна иде и услов „понуда“
дефнитивног прикључења хипертрофираном источном крилу Северноатлантског пакта, без глуматања
петинга, планираном тампону који Трамп намерава да убаци између Берлина и
Москве. То би Вучићу отворило персепективу
можда и „доживотног“ вође али и захтевало додатну „корекцију“
веберовске свести.
Коментари
Постави коментар