„ГАРАНЦИЈЕ“ НАТО БЕЈЗБОЛ ПАЛИЦОМ

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

Треба ли схватити као дискретни  пробни балон  нуђењa „гаранција“  Вучићу  од  стране САД недавну изjaву директорке Центра за  атлантске  студије,  у улози „портпаролке“ НАТО,  из које се да разумети  да  ће Србија бити поштеђена даљег парања  ако  Косово припусти  у ОУН.
 Дакле,  да „добровољно"легализује  улазак  отете територије  у  састав  НАТО калифата,  а зарад даљег  о(п)станка своје  већ окрњене  целовитости. Можда је то повод одлуци Вучића  да се и поред  већинске воље  народа  супротстави  статусу замрзнутог конфлликта и по њему , очито боље обавештеном  могућем рату. Поготово ако је Мек Алистер  уместо датума за поглавља донео у Београд  ултиматум из  1914, али у америчкој верзији.
Косово  би  у ствари  геостратешки  са  свим  расположивим ресурсима,  где су се већ углавили као хоботнице  Олбрајтова и Кларк,  припало  Америци  чији су Албанци  само терористички огранак  већ испробане Ал Каиде и ИСИСА.  Са командним центром  за овај  „европеизирани ислам“  у бази Бондстил  где се увежбавају наводне „оружане снаге Косова“. А могу им се очас, кад затреба,  придружити  незапослени момци  у пуној  кондицији из  центара за мигранте, браћа по вери.
Био би то преседан  добровољног одрицања од  већ  окупиране територије  који би, по оцени независних ескперата,  „дефинитивно окренуо наглавачке свет“.Обесмислио ОУН и легализовао распад  међународног  правног поретка. А  угрозио и овако крхку безбедност у свету и легализовао  нове походе   конквистадора  глобале на  војно инфериорне државе широм света.
 Истовремено,   предаја Косова  би у потпуности  оправдала неизбежност,   повратак  неоколонијализму  као најновијој фази  глобализма, сада у неонацистичкој верзији. У сваком  случају, у питању  је  преседан којим би се овдашњи  председник  заувек уписао у историју по  јавном  и дефинитивном одабиру  капитулантског  прагматизма.Бити али по било коју цену и без рока трајања   добрвољног  ропског  статуса у људождерском капитализму .  Нечег  до сада неприхватљивог  и незабележеног у међународним односима. Дакле, питање  бити, али по коју цену,   баш  као и у  Шекспировој драми.
Госпођа  се  наступом на ТВ  са националном фреквенцијом  понудила да одговори на питање, утисак је  као  „беневолентни“саветодавац  из домена реалполитике, изјавом да би се проблем Косова могао најмање болно по Београд  решити попуштањем,  с  тиме да  Србија, на другој  страни, не  буде губитник  у већ  покренутом територијалном спору од стране  Хрватске. Али и у разграничењу са БИХ. Што подразумева, ваљда, и  замрзавање  дежурног   претећег  отцепљења Санџака којим мало мало маше Угљанин.
На први поглед  понуда гарантује, нећемо  узети Санџак ни начињати Војводину преко територијалних  претензија  Загреба  ка  левој обали Дунава. Што је иначе  само обнова  праксе НДХ, данас  „охрабриване“  из Вашингтона,  а некада од стране Хитлера. Али само ако се одрекнете покрајине  која је неопходна  атлантистима.  Макар и озрачена.
 Колико год то било болно,  у насталим околностима  распада фронта одбијања окупацији,  што се догађа после двехиљадите, то  и има своју  горку, али  реалну тежину. Она је највећма на плећима   хиперактивног  председника.
А суштина,  која га неумољиво притиска од када је као председник  прихватио ту одговорност да одлучује о даљој судбини Србије, наизглед сам,  али везаних руку раније  преузетим обавезама,  је да се сва обећања и „гаранције"  НАТО и атлантиста   своде на  директну разбојничку  уцену  силеџије. Чиме се за пристанак  на киднаповање  територија и ресурса нуди,  прихватањем  реалности,  батина над  главом.


Или још  циничније,  то  личи јако на  савет  хирурга  који предлаже,  за ваше добро, да Вам  одсече, тврди, гангренозну,  наводно  већ изгубљену ногу.А све да вам  тако спасе живот. Будући да  сте  пацијент у агонији,  везан за кревет  и вештачко дисање,  нема друге него да  поверујете.
Наравно да стоји и могућност да  „болници"у ствари  не треба  ваша нога, то је само почетак операције,  него и сви  витални органи . Од којих сваки има енормну цену на мање више легализованом тржишту где богати и моћни, силеџије из атомског клуба,  купују себи продужење живота. Одавде до вечности.  А империје  обезбеђују  нове просторе за своје ширење.
И зато о операцији може  се  размишљати  пре теоретски,само под условом да гаранције за исход  не буду  оне врсте које су добијали Караџић,  Младић и Милошевић.  А хирург  који маше скалпелом, САД,  свакодневно демонстрира  „право" суперсиле  да  не трепнувши одустане од споразума, уговора и  свог  потписа  на њима.  Нема никаквих поузданих потврда да ћете  заиста преживети, било шта понудили. Напротив,  ваш потпис  јесамо стимуланс  за  тотално черечење. 
То  је управо случај са  одустајањем Трампа од  атомског  споразума  са Ираном, којим би се, ако прихвати, Техеран  одрекао и бомбе као гаранта сигурности и  гаранција о безбедности од стране НАТО и јеврејске државе. Тим накнадним одрицањем од споразума  САД  су  сасвим олако понизиле и своје савезнике  у Европи  који се тој  преговарачкој  превари засад  противе. Пре свега из  економских интереса, као купци иранске нафте.
А  биће, ако истрају у сарадњи са Ираном  у првом  Трамповом мандату,одлуком јастребова из Пентагона, који  му и  креирају спољну политику,  сведени  на  разбијање  ЕУ  до краја. Само  ако  не буду асистирале хирургу. Покорно, послушно и против својих интереса.
И баш уз ту,  све више имагинарну Европу, на  чијем  путу  има све  више  ЕУ бегунаца, повратника националној држави и суверености, укључујући и монетарну, ето ту и Италије,  Србија треба да плати  улазницу и то  највишом ценом. Одрицањем од територија. Није само Космет у питању, да се наслутити и из понуђених  „гаранција“. Ако не буду прихваћене.
У томе и јесте суштина  неразвезивости  „гордијевог чвора“  у рукама председника  који,  ако у међувремену не мисли  ипак  другачије,  наводно ваља пресећи  по било коју цену,  због, по Вучићу, претећег нестанка Србије. Ако до тог  хируршког захвата не дође.
Али  шта ако се на том путу предавања  испостави да ћемо према плану нових носилаца штафете  евроцентризма у пет брзина, Макрона, бити  само колонија  овог већ одавно америчког протектората  под називом  унија.
И на тај начинбити убачени потпуно у историјски  рикверц. У тоталну регресију,   исламског  калифата на Балкану.  Балканије.
Већ сада је очигледно да Немачка, главни посредник у Бриселу  откупљује себи  време  у формулисању нове реал  политике између потребне јој Русије и надређене Америке.  И то нудећи туђу територију, наше Косово.
Тако Меркелова, све тапшући  по рамену АВ, од  некада прве независне балканске земље  прави  некакву  геополитичку  балканску  самосуслугу  у којој ће се око интересних сфера погађати нови глобални тријумвират.САД,Кина и Русија.  Па шта остане алавим  комшијама, који  као  пси  чекају коске са стола, баш као у прва два светска рата.
Уосталом, и откидање Косова, које је  Немачка типовала  још  организовањем  побуне у Албанији  1997, преко своје обавештајне службе и Кинкела,  министра унутрашњих  послова, подстицањем  дефетистичког духа  дезертерства  у Србији  од  9 маја 1991,  под  диригентском  палицом  „краља  тргова“,    преотела је управо  Америка. Наредне 1998. уочи Рамбујеа и Рачка.  Под геслом велика је  (немачком )  мачку   цела  балканска глава.
Пре тога  Америка  је  увелико прекопирала  политику  вероломства  Хитлерових  „мировних споразума"  и  „гаранција“и препустила  се  политици и стратегији  који  аналитичари зазиру да јавно назову неонацизам.
А српски антифашизам који би се супротставио  поново, данас је  дубоко збуњен и поколебан удворичком актуелном  политиком према Берлину, Бриселу и Вашингтону који је пригрлио усташтво  и исламски  екстремизам као савезнике.
 За то време таболиди  вредно  раде на  атмосфери   некавог  прећечег   грађанског рата и поновног   сукобљавања  партизана и четнка  уствари пресвучених  комуниста   друге  Србије  и  квази  монархиста,   оне маргинилазоване прве.
  А и једне и друге глуматају  припадници  истог клуба, профитера из  исте  службе. У чему је  и јесте  цака потпуног затирања вишестраначја и истинске демократије у Србији.  И даље је на Балкану присутна манипулација  великих сила, некадашњих  победница, над нацизмом.Од којих ниједна није недужна око духа Јалте којим је  Југославија, заправо њен стожер Србија, осуђе
на  још од потписивања  па  после пада зида на  улогу монете за поткусуривање ..
С тим да се ових дана  од стране великих играча  балканској сцени предочава  да ће се историја поновити још погубније ако Срби и Србија не задовоље све заинтересоване  стране. А то је једноставно немогуће, чак и за Вучића. А да се притом не избрише потпуно питање моралности   српског  опстанка  и трајног одрицања од  онога  што је вековима била традиција овог народа. Његов слободарски дух  и опстанак државе и суверености.
Зато  би  исхитрено  и под уценом  пресецање чвора можда по последицама било  још фаталније него даље проливање зноја над његовим  развезивањем.  Што  очито није  задатак само за једну генерацију.
У сваком случају,  било какве гаранције , ђинђуве неоколонијале које се  нуде  балканским поглавицама,  само су превара.  Обична  пластична  шаргарепа , окачена  на  бејзбол палици .









Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

Потпаљивање Косова

ПОСТИЗБОРНА, НУЛТА СРБИЈА