ЈАЈА НА ОКО ИЛИ КАЈГАНА


 ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

Воштана маска (лажне)  ведрине и (неоправданог) оптмизма,  са којом се АВ свакодневно  излази на ТВ екране  тешко да  може прикрити  прави смисао његовог „визионарског „   пресецања косовског  чвора „. А   то је порука  председника  јавности   да у о вом тренутку  постоји фактор који ће боље  очувати Србију и Србе него  СПЦ.   
Дакако , следи  закључак за  који се намеће . У питању је  његова председничка  реал политчка  видовитост  којој народ није дорастао. А ни црква.   Или , прецизније,  једини  компас  у завршним  преговорима , наводно са Приштином,  уствари саа Вашигнтоном , биће  већ договорено у Бриселу. То је  добрано  већ реализован  садражај  политике  око  коначне судбине   фамозне   столице у ОУН косовских Албанаца.


 Чак ни  бирачим  из напредњачке  партијскје војске ,оних сигурних 25 до 3о одсто, тешко да ће лагодно пасти  , а без преходног  убедљивог медијског  плашења  „грађанским ратом „ и   „ потпуном прапашћу државе    то  самопорицање  косовског завета  да ће све  глатко прогутати и погурати  на   наговештеној  референдусмој  сцени.
Онда када  када на политку  стани крени одрицања од Косова  „ у име будћности наше  деце  „ треба да буде ствљен потпис . Народа , само фомално политичара ,  обавезујући дакле  и за историју и потомке.  
Текст на Новом Стандарду, потписан са Весна Пешић, који руку на срце одудара врцавошћу и  живим  стилским фигурама од њеног  уобичајеног  деценијског стила  нелибералног    „поповања“  тврди   да, он ,  Вучић  за то „нема  муда „ Рецимо пристојније кохонес .Да   потпише  обећано .
Међутим , утисак је  да  би салва  увреда  и тешких квалификација  на рачун председника,  од стране Пешићке,  или  колектвног аутора , како год , требало  да   председника ,повређене  сујете, ипак   натера  на акцију.   Да му „ обезбеди“  прилику  да  докаже супротно.Како  ем  има „муда “  и то још  оналика . Како је  уосталом својевремено  освануло на насловници  „Инфомера“.
А време, руку на срце , не ради за њега.  Јер  договор се мора  фомализовати и то што пре . Без даљег одлагања. То је и став друге Србије , и окружења госпође Пешић које је, руку на срце  и започело предају покрајине  још после  октобарског пуча .  За  демо(н)крате  био  би  обављен   од стране другог  неугодан  посао  пуштања низ воду  Косова, a са  потписом  „освешћених“ радикала  . Прави и дуго очекивани знак за  „ уједињавање „ опозиције .
 Али  и сигуран пут коначног  повратка на политчку сцену, на влaст ,  опет  у седло са бисагама  где још има преосталог  еспапа.Али  била би то и слатка освета за  „патње“ у опозцији  још  од  2о12 . и  за сушу на рачунима  ових  промотера транзиције људождерског капитализма.Какаве  ли случаjности готово свих  свих редом  „унука номеклатуре  Брозовог комунизма „.
Уосталом, о  свему томе ће одлучи првенствено, као и до сада, страни фактор кроз процену да  ли су им напредњаци потребни и за фазу   после капитулације.Ако нису онда је гопођа Пешић у једноме макар у праву. Вучић ,  маневрише веома вешто  и максимално   одлажe да покаже карте. Ако  већ не може већ  до у бесконачност.
Но, није он од оних гаврана који ће на прву провокацију лисице тек тако да испусте сира.Јасно је то и ауторки књиге „ Можеш ти то Весна „  па се зато латила  потраге за јајима ове лукаве птице као могуће слабе тачке.
 И то  баш  током  дуел  АВ  са њима никад  прихватћеном   православном  црквом и  њеним  „смрадом тамјана „ Али  није једина . Рекло би се преко ноћи   готово  цела  анилитика друге  и парапатриостке,  треће Србије,  напрасно  се уписује у светосавље. 
Али  поједни аналтичари  неочекивани судар  АВ са  Патијархом , која га је доскора воздизао  као спасиоца   Косова,  „лава на бранику“ ,  ипак   гледају  и на  као  једну од  могућих,  а  до сада  тако бројних  фалс  флег операција  преседника. И верних му  саветника и  деливери  јунитс 
Са јасном поделом улога   од  стране  режисера комплетне  српке драме   ко се „ жртвује за народ  који га не разуме“  И  према сценарију  одлази на крају  али  поносан,  мада  несхваћен.  Али и  вероватно  обезбеђен доживотно и потомци му .
 А  ко опет  остаје на бранику и даље  вековни пастир   „ стаду „   на стази  леминга   У сваком случају  одлагања  више нема а  а ни неутралности. Још мање и  седења  на две столице  у две врло удаљене    глобалне карауле.Једне на истоку друге на западу  .Дошао  је крај глуматања  буридановсдких дилема.Остаје само  она , једино нама  интригатна , али не и пресудна  јер  чини се на  шинама смо тобогана за ништавило .То је   даља судбина јаја .Да ли  на око,  или као  кајгана.Са, или без сира .  . 







Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

Потпаљивање Косова

ФАТАЛНИ ОКТОБАР - други део трилогије